Ђорђевић је том приликом истакао да се данас у Јајинцима присећамо жртава нацистичког терора, али и великог дела које су извели наши неустрашиви преци који нису очајавали у тешком времену, када се чинило да нема наде и излаза за наш народ.
Потребно је како данас, тако и у времену које је пред нама, колико год нам се чинило тешко, да мобилишемо све родољубиве и марљиве снаге у нашем народу да бисмо нашој држави осигурали дугорочну стабилност, просперитет за много година, баш као што су наши преци успели пре 75 година у неупоредиво тежим условима, истакао је министар.
Он је нагласио да је борба данас, пре свега, борба за што веће улагање у образовање и технолошки развој, за нова радна места, привредни раст и бољи живот свих грађана.
Министар је истакао да је стратешки циљ Србије пуноправно чланство у Европској унији, изразивши уверење да грађани Србије и те како поседују капацитет да остваре тај циљ.
Али, исто тако неопходно је да стално понављамо историјску истину, како због васпитања будућих генерација, тако и због нас самих, јер с времена на време заборављамо да је ЕУ настала пре свега на темељима победе савезника над фашизмом, подсетио је Ђорђевић.
Он је, одајући почаст страдалима у Јајинцима, подсетио на то да су свакодневно од 1942. године до краја Другог светског рата, на потезу од логора на Старом сајмишту до стратишта у Јајинцима, озлоглашени СС официри возили гасни камион у коме су на најбруталнији начин гушени грађани Београда јеврејске вероисповести, без обзира на пол, узраст и политичко опредељење.
До тада је, како је навео, престоница Србије, као и данас, била једна од ретких главних градова у овом делу Европе који се одликовао и поносио тиме што грађани различитих националности, религија и завичаја уживају пуну равноправност у њему.
Из Србије и од стране Срба нико никада није протеран, а камоли затваран и убијан због своје различитости, а то није ни у нашој политичкој традицији, нагласио је министар.
Према његовим речима, тај крвави посао, који су обавили на тлу окупиране Србије, нацистички окупатори су описали као велики корак ка остваривању Хитлеровог коначног решења јеврејског питања на тлу Европе.
Овим су наша понижена и поробљена земља и њен главни град постали територија која је била сасвим, како су рекли, слободна од Јевреја, јер је геноцид над јеврејским становништвом спроведен у потпуности, подсетио је Ђорђевић.
Он је напоменуо да су, међутим, многи храбри грађани Београда устали и супротставили се монструозном окупатору који је покушао да на име поносног и часног Београда стави љагу за вечна времена као место са којег је један народ систематски уништаван и коначно у потпуности истребљен.
Скоро 80.000 жртава затворених у логорима на Старом сајмишту и на Бањици и убијених на стратишту у Јајинцима говори не само о обиму Холокауста који су Немци спровели на овим просторима, већ и о снази отпора који су српски родољуби по цену сопственог живота пружали нацистичкој окупацији, истакао је министар.
Присутнима се обратио и преживели логораш Славко Милановић, који је поручио генерацијама које стасавају да су фашизам и национализам велико зло које сукобљава људе по раси, нацији и вери, као и да је то идеологија која не сме да има будућност и следбенике.
Државној церемонији присуствовали су министри у Влади Србије, начелник Генералштаба Војске Србије, представници Града Београда, Општине Вождовац, дипломатски и војно-дипломатски представници више од тридесет држава, представници Националног савета ромске националне мањине, представници Јеврејске националне заједнице, Удружења логораша и СУБНОР-а Србије.
Такође, овај догађај је окупио и велики број ратних ветерана, као и некадашње заточенике логора смрти у окупираној Европи током Другог светског рата, потомке страдалих, представнике бројних установа културе, науке, образовања и уметности, ученике београдске основне школе из Јајинаца, као и велики број грађана Београда и читавог низа градова и места у Србији.
Спомен-парк "Јајинци" подигнут је на локалитету војног стрелишта које су користиле оружане снаге Краљевине Југославије, а које је током Другог светског рата постало место највећег страдања недужног становништва на територији окупиране Србије.
Стрелиште у Јајинцима издваја се у односу на остала места страдања по масовности жртава и суровој систематичности у ликвидацији и прикривању злочина над недужним становништвом.