Марисављевић је на промоцији глобалног извештаја Светске здравствене организације (СЗО) о здрављу у свету за 2003. годину рекао да се у нашој земљи уочава и епидемија осталих незаразних болести, тако да су малигна обољења други по реду узрочник морталитета.
Марисављевић је додао да је око 35 одсто смрти везано за пушење, чиме се отвара простор за превентивни рад и најавио да ће Министарство здравља убудуће интензивније сарађивати са СЗО у идентификацији приоритетних циљева рада и спровођењу реформе здравственог система која је усмерена ка превенцији.
Шеф београдске канцеларије СЗО Луиђи Миљорини истакао је да објављивање глобалног извештаја о здрављу у свету за 2003. годину означава нови стадијум у напорима СЗО да се достигну Миленијумски развојни циљеви Уједињених нација, од којих се чак шест односи на здравље.
Према његовим речима, многе земље су ратификовале приврженост Миленијумским циљевима, пре свега у борби против сиромаштва и глади, који су узрочници многих здравствених проблема. Он је оценио да је јачање примарне здравствене заштите у оквиру здравствених система неопходно за остваривање успешног одговора на заразне болести, о чему сведочи сузбијање САРС-а и искорењивање дечје парализе.
Међу заразним болестима, највећа опасност прети од АИДС-а, нагласио је Миљорини и додао да је само у Африци потребна хитна терапија за најмање шест милиона људи, тако да ће СЗО до краја идуће године покушати да почне лечење три милиона најугроженијих. Тај пример показује да СЗО мења стратегију и да се неће више бавити само превентивом, него и лечењем, истакао је Миљорини.