П:
О:
Читај ми
Без компромиса немогуће решити питање Косова и Метохије
Београд/Софија,
19. децембар 2005.
Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница оценио је јуче да је без компромиса немогуће решити питање Косова и Метохије.
Војислав Коштуница
Коштуница је у интервјуу за бугарску националну агенцију (БТА) и бугарски национални радио (БНР), уочи званичне посете Бугарској, истакао да не види компромис у могућности да Косово и Метохија буде независно.
То није компромис. Чак и покушај да се за ово решење нађе нешто примамљиво, у виду тврдње да би ова независност могла бити условна, неприхватљив је за нас, нагласио је председник Владе Србије. Он је навео да ће са највишим бугарским званичницима разговорати о томе на који начин Србија и Бугарска могу да допринесу стабилности на Балкану, нарочито када је у питању Космет. Према његовим речима, начин решавања питања Косова и Метохије имаће велики значај и утицај на решење сличних проблема у Европи и другим државама у свету.
Коштуница је оценио да решење треба тражити у идејама европских интеграција, односно у оквирима садашњих граница Србије и Црне Горе, уз очување територијалне целовитости и суверенитета државне заједнице, као и у изналажењу одговарајућег степена широке суштинске аутономије за Космет. Свако друго решење довешће до даље дестабилизације региона, нагласио је председник Владе Србије и указао на то да свака замисао о прекрајању граница на Балкану представља ризик.
Најмање што можемо да учинимо за стабилност на Балкану јесте да се не поигравамо са границама, као што је било случајева у прошлом веку и ранијим периодима, истакао је Коштуница. Председник Владе Србије оценио је да су билатерални односи са Бугарском више него добри и указао на то да је неопходно додатно развити сарадњу у области привреде и инфраструктуре. У том смислу он је навео изградњу аутопута Ниш-Софија, модернизацију железнице која спаја две државе, као и питање ваздушног саобраћаја и гасовода. Коштуница је, такође, истакао да је званични Београд заинтересован за положај бугарске мањине у Србији, која има свој савет, као и свог представника у Савету за националне мањине Владе Републике Србије. Он је као најважнији задатак Владе Србије у области европске интеграције навео преговоре о Споразуму о стабилизацији и придруживању Европској унији, који би требало, како је рекао, да буду завршени за око годину дана. У том периоду требало би да буде усвојен низ важних закона, укључујући и нови устав Србије јер у садашњем нема одговора на питање пред којима се држава налази у овом тренутку, истакао је Коштуница. Перспектива која се налази пред државном заједницом је европска, окренута ка интеграцији, а не дезинтеграцији, и ту треба поменути и питање Косова и Метохије, додао је он.
Говорећи о односима са Црном Гором, Коштуница је оценио да они треба да се решавају у оквиру Уставне повеље и заједничке европске интеграције. Неопходност сарадње с Хашким трибуналом је више него јасна, рекао је председник Владе Србије и закључио да, с једне стране, постоји одлучност да се сарадња с Хагом заврши, док, с друге стране, постоји проблем да преостали оптуженици нису доступни и поред свих досадашњих напора Владе.
То није компромис. Чак и покушај да се за ово решење нађе нешто примамљиво, у виду тврдње да би ова независност могла бити условна, неприхватљив је за нас, нагласио је председник Владе Србије. Он је навео да ће са највишим бугарским званичницима разговорати о томе на који начин Србија и Бугарска могу да допринесу стабилности на Балкану, нарочито када је у питању Космет. Према његовим речима, начин решавања питања Косова и Метохије имаће велики значај и утицај на решење сличних проблема у Европи и другим државама у свету.
Коштуница је оценио да решење треба тражити у идејама европских интеграција, односно у оквирима садашњих граница Србије и Црне Горе, уз очување територијалне целовитости и суверенитета државне заједнице, као и у изналажењу одговарајућег степена широке суштинске аутономије за Космет. Свако друго решење довешће до даље дестабилизације региона, нагласио је председник Владе Србије и указао на то да свака замисао о прекрајању граница на Балкану представља ризик.
Најмање што можемо да учинимо за стабилност на Балкану јесте да се не поигравамо са границама, као што је било случајева у прошлом веку и ранијим периодима, истакао је Коштуница. Председник Владе Србије оценио је да су билатерални односи са Бугарском више него добри и указао на то да је неопходно додатно развити сарадњу у области привреде и инфраструктуре. У том смислу он је навео изградњу аутопута Ниш-Софија, модернизацију железнице која спаја две државе, као и питање ваздушног саобраћаја и гасовода. Коштуница је, такође, истакао да је званични Београд заинтересован за положај бугарске мањине у Србији, која има свој савет, као и свог представника у Савету за националне мањине Владе Републике Србије. Он је као најважнији задатак Владе Србије у области европске интеграције навео преговоре о Споразуму о стабилизацији и придруживању Европској унији, који би требало, како је рекао, да буду завршени за око годину дана. У том периоду требало би да буде усвојен низ важних закона, укључујући и нови устав Србије јер у садашњем нема одговора на питање пред којима се држава налази у овом тренутку, истакао је Коштуница. Перспектива која се налази пред државном заједницом је европска, окренута ка интеграцији, а не дезинтеграцији, и ту треба поменути и питање Косова и Метохије, додао је он.
Говорећи о односима са Црном Гором, Коштуница је оценио да они треба да се решавају у оквиру Уставне повеље и заједничке европске интеграције. Неопходност сарадње с Хашким трибуналом је више него јасна, рекао је председник Владе Србије и закључио да, с једне стране, постоји одлучност да се сарадња с Хагом заврши, док, с друге стране, постоји проблем да преостали оптуженици нису доступни и поред свих досадашњих напора Владе.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација