Министар државне управе и локалне самоуправе у Влади Републике Србије Бранко Ружић најавио је данас да почиње израда стратегије реформе јавне управе од 2021. до 2030. године, што представља наставак досадашње модернизације јавне управе, којој ће и даље у фокусу бити државна администрација као сервис грађана.
П:
О:
Читај ми
Наставак модернизације јавне управе
Београд,
23. октобар 2019.
Ружић је, на конференцији поводом почетка израде тог документа, који ће финансијски и стручно помоћи Европска унија (ЕУ), рекао да стратегија треба да побољша иницирање јавних политика, управљање јавним финансијама и људским ресурсима, као и да омогући боље пружање услуга грађанима.
Он је подсетио на то да је ово трећа стратегија за јавну управу, и оценио да ће све до сада урађено у тој области бити добра основа за даље побољшање.
Министар је указао на то да ће се паралелнио радити и на акционом плану, као пратећем документу стратегије, који ће важити до 2025. године.
Према његовим речима, до сада су направљени велики помаци код увођења нових компетенција и вредновања рада државних службеника, оцењивања и награђивања.
Ружић је навео да је основана и Национална академија за јавну управу, као централна институција за обуку службеника и на нивоу државе и на локалном.
До сада смо успели да државну управу креирамо као сервис грађана. Многе евиденције су дигитализоване, омогућен је велики број електронских сервиса, а 320 органа и институција размењује податке из службених евиденција преко система еЗУП, уместо грађана, рекао је Ружић.
Он је подсетио на то да су донети кључни закони који су помогли ефикаснији рад јавне управе – о општем управном поступку, о инспекцијском назору и о е-Управи.
Према његовим речима, почела је и реализација пројекта успостављања јединственог управног места од којих је прво отворено пре месец дана у Лазаревцу.
Министар је прецизирао да је законима о државној управи и локалној самоуправи грађанима омогућено да учествују у креирању јавних политика на свим нивоима власти, као на пример да на нивоу општине одлучују о намени инвестиционог дела буџета.
Ружић је нагласио да се реформа јавне управе не спроводи због уласка у Европску унију, већ због интереса државе и грађана, напоменувши да на том пољу има још доста да се ради.
Он је као један од изазова навео двоструко вођење процедура - и у папирној и у дигиталној форми, које успорава рад службеника на пружању услуга грађанима.
Шеф Сектора за сарадњу Делегације ЕУ у Србији Ингве Енгстром подсетио је на то да је реформа јавне управе један од приоритета у приступним преговорима са ЕУ.
Он је објаснио да је увођење савремене јавне управе предуслов за демократско управљање државом, засновано на принципима владавине права, али и предуслов за привредни развој.
Енгстром је похвалио досадашњу реформу јавне управе у Србији која је, као је оценио, постигла добре резултате у области јавних политика, људских ресурса, управљања јавним финансијама и пружања услуга и има водеће место у региону.
Сада је тренутак када јавна управа Србије треба да уложи додатне напоре у вези са већ усвојеним прописима и поради на јачању капацитета управе у информисању грађана о њиховим правима, поручио је Енгстром и додао да ће ЕУ наставити да подржава реформу јавне управе у Србији и финансијски и стручно.
Помоћник министра за европске интеграције Бранко Будимир нагласио је да је реформа јавне управе претпоставка за ефикасно спровођење свих осталих реформи и стратегија и да је то приоритетна област у процесу прикључивања ЕУ.
Помоћница министра финансија Верица Игњатовић подсетила је на то да је да Програм реформе управљања јавним финансијама, као део реформе јавне управе, усвојен 2015. године и да траје до 2020. године.
Како је навела, показатељ тих реформи је смањење јавног дуга, који је у време усвајања програма био 71,2 одсто БДП-а, да би у августу ове године износио 51,9 одсто БДП-а, уз суфицит у буџету у последње три године и у девет месеци ове године.
Аутор:
Танјуг
-
Београд, 8. октобар 2024.Србија се залаже за европске вредности и стабилност на...
-
Ваљево, 8. октобар 2024.Наставак рада на модернизацији и јачању способности Војске...
-
Београд, 8. октобар 2024.Омогућити услове за потпуну економску и друштвену интеграцију...
-
Београд/Минхен, 8. октобар 2024.Србија препознала значај биотехнологије и вештачке...
-
Београд, 7. октобар 2024.Честитка Жигманова београдском надбискупу Ладиславу Немету
-
Београд/Гитега, 7. октобар 2024.Потенцијал за сарадњу Србије и Бурундија у бројним областима
-
Београд, 7. октобар 2024.Наставак сарадње са Светском банком на унапређењу сектора...
-
Београд/Минхен, 7. октобар 2024.Беговић посетила Институт Макс Планк у Минхену
-
Београд, 7. октобар 2024.Подршка манифестацијама које промовишу заштиту дечјих права и...
-
Београд, 7. октобар 2024.Фокус новинарима да буду резултати мера и политика које се...