Ђорђевић је, отварајући конференцију "Унапређење људских ресурса у систему социјалне и дечје заштите", рекао да Влада у овом процесу има пуну подршку председника Републике, јер су професионални и обучени кадрови, са адекватном стручном подршком, поуздан индикатор да ће грађани на најбољи начин остварити права у систему социјалне и дечје заштите.
Министар је навео да се први контакт између грађана и система социјалне заштите остварује у центрима за социјални рад и да је Министарство, полазећи од тог сазнања, процес унапређивања стручног рада започело управо на тим местима.
Реформа коју спроводимо, како је објаснио, подељена је у четири фазе и треба да нам донесе очекивани квалитет стручног рада, заснован на високој компетентности стручних делатника који раде у овој најважнијој установи у систему социјалне заштите.
Прва фаза, која је успешно завршена, подразумева анализу рада центара за социјални рад и елемената свакодневне праксе са којом се запослени у центрима суочавају, рекао је он.
Према његовим речима, резултати прве фазе служе и као полазни основ за следећу фазу реализације којом ће се отпочети практични део процеса реформе центара за социјални рад.
Он је истакао и да је приликом остваривања ових резултата пружена подршка свих државних институција Републике Србије, али и свих јавних установа и организације цивилног друштва које сарађују са Министарством, посебно када су у питању деца.
Министарство, заједно са партнерима из УН и ЕУ, континуирано ради и на унапређењу и имплементацији релевантног нормативног оквира и модернизацији система социјалне и дечје заштите кроз усвајање највиших стандарда стручног рада, нагласио је Ђорђевић.
Остварени резултати дају нам за право да осећамо задовољство, али то сигурно не може бити довољно, нити нам сме послужити као оправдање за одсуство даљих и сталних напора ка унапређивању садржаја, распрострањености и квалитета услуга које обезбеђујемо, закључио је министар.
Директорка Уницефа у Србији Регина Де Доминицис истакла је да су постигнути велики и значајни успеси на овом пољу, као и да постоји још простора за њихово унапређење.
Доминицис је упозорила на то да у свим земљама региона још има деце која живе у сиромаштву, која су жртве насиља, занемаривања и искоришћавања, а све је више и деце миграната.
Према њеним речима, постојање довољног броја адекватно подржаних и компетентних људских ресурса носећи је стуб сваког облика дечје и социјалне заштите.
Она је подсетила на то да се ове године обележава 30 година од усвајања Конвенције Уједињених нација о правима детета, која је нераскидиво повезана са циљевима одрживог развоја за које су се државе и владе обавезале да ће их остварити до 2030. године.
Директорка Канцеларије за људска и мањинска права Владе Републике Србије Сузана Пауновић представила је Оквир за праћење примене препорука Комитета Уједињених нација за права детета.
Пауновић је рекла да је, у сарадњи са Центром за права детета и коалицијом 40 организација цивилног друштва и уз консултације са децом, израђена посебна матрица у коју су унете све препоруке Комитета за права детета.
Извршено је њихово повезивање са релевантним препорукама других комитета и Савета за људска права УН, развијени су индикатори испуњености, извршено повезивање са Циљевима одрживог развоја и развијена онлајн платформа за прикупљање података, навела је Пауновић.
Данашња конференција је окупила приближно 200 представника владиних институција, академских заједница, стручњака и пружалаца услуга из Србије, Хрватске, БиХ, Северне Македоније и Албаније.
Током дводневног рада, земље учеснице које имају исто наслеђе социјалне заштите и сличне контекстуалне и културолошке факторе размениће своја искуства, али и разматрати изазове са којима се суочавају како би дошле до конкретних препорука за даљи рад за добробит сваког детета и породице у систему социјалне заштите.