Душко Лопандић
Лопандић је у изјави агенцији Танјуг објаснио да су током новембра преговори вођени о општем делу споразума и да је у њима учествовала државна заједница СЦГ, док се сада преговара о четвртом поглављу споразума, које се односи на слободно кретање робе.
Према његовим речима, разлика у односу на претходну рунду јесте у томе што преговори улазе у "двоструки колосек", тако да ће поред формалног учешћа државне заједнице, Србија и Црна Гора одвојено преговарати о стварању зоне слободне трговине са ЕУ, односно о томе којом брзином ће бити либерализована трговина са ЕУ.
Он је прецизирао да ће државе чланице одвојено преговарати о делу који се односи на либерализацију индустријских производа, као и о размени пољопривредних и прехрамбених производа и о рибарству, уз напомену да је достављен нацрт текста споразума који ће бити јединствен за обе чланице, с тим што су листе концесија одвојене за Србију и Црну Гору.
Лопандић је рекао да је преговарачки тим Србије за све врсте производа одредио да ли спадају у категорију неосетљивих, за које се царине и сва друга ограничења скидају одмах по закључењу споразума, или у категорију осетљивих и врло осетљивих производа, за које ће бити одређени прелазни периоди, док се не дозволи потпуна либерализација уласка те робе са тржишта ЕУ.
Говорећи о трајању прелазних периода, он је истакао да су они повезани са стратегијом Владе Србије која предвиђа да Србија буде спремна за улазак у ЕУ до 2013. године.
Када је реч о индустријским производима, Лопандић је подсетио на то да већ постоји део који је у процесу либерализације на основу Споразума о текстилу и обавеза да ћемо укинути све царине на увоз из ЕУ до 2008. године, а да би, што се тиче осталих индустријских производа, требало да се види који ће бити либерализовани одмах, уз оцену да ће се то учинити углавном тамо где су стопе царина ниске.
Према његовим речима, има доста увоза са један или нула одсто царина, које немају никакав заштитни ефекат, тако да ће вероватно ту одмах бити спроведена либерализација.
Постоје и сектори који су осетљиви, због значајне производње, или због реструктурирања сектора, или су царине високе, тако да је потребно неколико година за либерализацију, додао је Лопандић.
Он је објаснио да се о пољопривреди преговара другачије јер је код индустрије крајњи циљ да царине буду укинуте и питање је само када ће се то десити, док се код пољопривреде не иде на потпуну либерализацију, већ се узајамно дају концесије у једном ограниченом броју производа.
Помоћник министра за економске односе са иностранством је истакао да је за Србију пољопривреда посебно важна јер у трговини са ЕУ једино у размени хране има суфицит, тако да не би смела превише и пребрзо да либерализује заштиту коју има у сектору пољопривреде.
Наша специфична позиција у овим преговорима јесте у томе што од ЕУ у погледу либерализације трговине не можемо да добијемо много више од онога што већ имамо јер је ЕУ 2001. једнострано либерализовала увоз према западном Балкану, а недавно је одлучено да те мере буду продужене за још пет година, навео је Лопандић.
Он је указао на то да ЕУ има само неке изузетке од пуне либерализације трговине, који се када је Србија у питању односе на јунеће месо, стоку, неке врсте рибе и вино, док у индустријском сектору ЕУ нема никакве царине, ни количинска ограничења према нашем извозу.
У предстојећој рунди преговора о индустријским производима главни преговарач ЕУ биће Генерална дирекција за трговину и Генерална дирекција за пољопривреду, а као координатори увек учествују и представници Генералне дирекције за проширење.