Директорка Канцеларије за људска и мањинска права Владе Републике Србије Сузана Пауновић указала је данас на то да борба против злочина из мржње подразумева континуиране напоре свих у друштву.
Директорка Канцеларије за људска и мањинска права Владе Републике Србије Сузана Пауновић указала је данас на то да борба против злочина из мржње подразумева континуиране напоре свих у друштву.
Пауновић је на Регионалној конференцији о образовању у области злочина из мржње у Југоисточној Европи, истакла да је циљ овог скупа да се омогући регионалним актерима да размене искуства и примере добре праксе и да представе изазове у вези са образовањем о злочинима из мржње.
Према њеној оцени, данашња конференција је изузетно значајна јер представља пресек стања у различитим областима борбе против злочина из мржње, раду са правосудним органима, полицијом, невладиним сектором, академским институцијама и младима.
Канцеларија за људска и мањинска права је у последњих шест година уложила велике напоре да координира активности поменутих актера организујући, уз помоћ Мисије ОЕБС-а, међуресорне састанке за борбу против злочина из мржње.
Према њеним речима, до сада је организовано 13 оваквих састанака који су допринели не само успостављању дијалога између владиног и невладиног сектора, већ су и резултирали конкретним активностима које су директно помогле самим жртвама.
Састанци су препознати и од стране међународних актера, међу којима је и Европска комисија за борбу против расизма и нетолеранције (ЕКРИ), која је у свом извештају за Србију из 2017. године похвалила ову добру праксу, додала је Пауновић.
Заменица републичке јавне тужитељке Јасмина Киурски саопштила је да су у последње две године у Србији донете две осуђујуће пресуде против починилаца злочина из мржње, од укупно 16 предмета које је покренуо јавни тужилац у вези са тим кривичним делом.
Киурски је навела да је велики број од тих преосталих 14 предмета у завршној фази, те да Тужилаштво очекује осуђујуће пресуде.
Злочин из мржње уведен је 2012. године изменама Кривичног законика које су ступиле на снагу у марту 2013. године, подсетила је она и додала да је то кривично дело глобална појава присутна у мањем или већем обиму на свим географским просторима и у свим временима.
Поносни смо на то што смо успели да препознамо значај нормирања злочина из мржње у националном законодавству, али и да уочимо извесне непрецизности саме законске регулативе, подвукла је Куирски и нагласила важност брзе и благовремене примене законске регулативе у тој области.
Према њеним речима, циљ одредбе Кривичног законика, која се односи на злочин из мржње, јесте да се обезбеди строже кажњавање кривичних дела мотивисаних мржњом, али и да се обезбеди појачана заштита жртава ових кривичних дела како би им се дало до знања да држава заиста води рачуна о њиховим правима и положају.
Директор Правосудне академије Ненад Вујић рекао је да је та академија у своје програме уврстила и посебно обрађивање теме злочина из мржње у оквиру шире области борбе против дискриминације.
Он је указао на то да се развија посебан програм, односно мултисекторска обука уз учешће судија, тужилаца, представника цивилног сектора и МУП-а, наглашавајући важност адекватног, брзог и ефикасног кажњавања починилаца, али и рад на превенцији таквих злочина.
Шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Андреа Орицио предочио је да су у Србији у последњих седам година успостављена важна партнерства у борби против злочина из мржње, укључујући и међусекторску групу за борбу против те врсте злочина.
Према његовим речима, злочини из мржње, било вербални или физички, остављају далекосежне последице и могу да направе атмосферу страха у друштву.
Орицио је нагласио да полицајци играју кључну улогу у препознавању злочина из мржње и усмеравању истраге у правом смеру.