Постоје ли бар приближно поуздане процене о броју људи у дијаспори који су на неки начин у вези са домовином?
-Нажалост, ти подаци су непоуздани. Министарство за дијаспору је формирано тек пре два месеца и до сада нисмо успели да комплетирамо податке о нашим држављанима који живе у другим земљама. Најчешће се процењује да у дијаспори живи од три до четири милиона наших држављана, али сви они немају држављанство Србије.
Где их има највише?
-Највише их је у САД, Чикаго је други српски град. Немци су, на пример, пописали 630.000 држављана Србије, а према једном извору, у Немачкој и Аустрији има милион наших држављана. Конзул из Истанбула каже да у Турској има између милион и по и два милиона људи који потичу са простора Србије и који траже везу са Србијом.
Зашто дијаспора слабо или симболично учествује у приватизацији предузећа у Србији и није спремна за већа директна улагања у овдашњу привреду?
-Људи из Србије мисле да је нормално да наши имућнији држављани који живе у иностранству предњаче у улагањима. Међутим, нормално је да они, као и било који други страни држављани, цене свој новац и очекују да добију гаранције да је он у Србији сигуран и да ће моћи да остваре зараду уколико започну неки посао. Ти услови још нису обезбеђени и не треба се чудити што је дијаспора још по страни кад је реч о иностраним улагањима.
Шта чините да се то промени и који су најважнији задаци Министарства за дијаспору?
-Почетак нашег рада обележен је испуњавањем обећања ове Владе да ће олакшати, поједноставити и појефтинити поступак добијања држављанства Србије грађанима из дијаспоре који тај папир још немају. Направљен је предлог закона којим ће бити регулисано да сви који желе да добију држављанство то могу да ураде са много мање муке и новца него што је то сада. Недавно сам разговарао са свештеником Српске православне цркве из Аустралије који за своје троје деце, који су тамо рођени, неколико година не успева да добије држављанство. То је недопустиво. Због тога што још нису успели да то своје право остваре, многи наши људи из дијаспоре су онемогућени да гласају на изборима за председника Србије. Све су то недостаци нашег система који су одвраћали људе од домовине и сад се чудимо што не улажу у привредни опоравак.