Државни секретар Министарства за државну управу и локалну самоуправу Владе Републике Србије Иван Бошњак изјавио је данас да је учешће грађана у процесу доношења прописа и креирања јавних политика темељна вредност и суштинска одлика демократије.
Државни секретар Министарства за државну управу и локалну самоуправу Владе Републике Србије Иван Бошњак изјавио је данас да је учешће грађана у процесу доношења прописа и креирања јавних политика темељна вредност и суштинска одлика демократије.
Бошњак је, на конференцији ''Дијалогом на корак ближе грађанима и грађанкама'', оценио да је реформски процес, започет 2014. године усвајањем Акционог плана за реформу јавне управе, показао да српско друштво сазрева и да промена у јавној управи може да се позитивно одрази на целокупно друштво.
Осим закона који су измењени и доношени, уз учешће цивилног друштва, потребно је да заједнички радимо на њиховој имплементацији и да са организацијама цивилног друштва дођемо до грађана, чији се глас често не чује, навео је он.
Према његовим речима, ресорно министарство ће бити носилац нове стратегије за реформу јавне управе кроз наставак дијалога са цивилним друштвом, медијима и грађанима.
Државни секретар је изразио очекивање да ће тај документ обухватити све аспекте друштвеног деловања и допринети томе да Србија буде успешнија на путу да постане пуноправни члан Европске уније.
Вршилац дужности директора Канцеларије за сарадњу са цивилним друштвом Жарко Степановић нагласио је да та институција од свог оснивања настоји да подстакне дијалог државе и цивилног друштва о различитим друштвеним питањима, као и да пружа подршку државној управи како би активно укључили невладин сектор у процесе одлучивања.
Такође, настојимо да подстакнемо и оснажимо цивилно друштво да буде равноправан партнер држави у доношењу одлука, поручио је Степановић.
Он је подсетио на то да је пре десет година донет Закон о удружењима и да цивилно друштво континуирано јача капацитете и преговарачке способности, постајући неизоставан сарадник државе у готово свим областима друштвеног развоја.
Према његовим речима, цивилно друштво треба да буде суштински партнер државе у реформским процесима који се спроводе у оквиру приступања Србије ЕУ, остварујући ту своју улогу и када подржава и када конструктивно критикује предузете кораке.
Степановић је рекао да је у протеклих седам година кроз Програм ЕУ ''Европа за грађане и грађанке'' одобрено 46 пројеката из Србије у износу од 3,3 милиона евра.
Директорка Канцеларије за демократски и економски развој УСАИД-а у Србији Шенли Пинчоти истакла је да УСАИД већ 20 година подржава демократски процес у Србији и да је за здрав демократски систем важна могућност слободног удруживања грађана и њихово учешће у доношењу одлука.
Она је оценила да је у последњих 10 година остварен напредак у развоју цивилног друштва у Србији и да је укључивање у дијалог био први велики корак у тој области, а као недостатак је навела то што организације цивилног друштва још немају могућност да утичу на јавне политике.