Ђукић Дејановић, која је и председница Међуресорне радне групе за спровођење Агенде УН о одрживом развоју до 2030. године, истакла је да је у последњих 25 година, Србија учинила значајан напредак у домену очувања и унапређења сексуалног и репродуктивног здравља.
Она је нагласила да се Србија, као и целокупни регион, суочава са изазовима у вези са негативним демографским трендовима и депопулацијом, старењем становништва и управљањем миграцијама.
Министарка је нагласила да Влада Србије, у циљу решавања ових питања, спроводи низ мера усаглашених са Програмом акције ИЦПД.
Ђукић Дејановић је посебно издвојила Стратегију подстицања рађања, нагласивши да је овај свеобухватни документ донет са примарним циљем да се у наредном периоду повећа стопа рађања кроз низ мера и активности.
Према њеним речима, у складу са Националним програмом за очување и унапређење сексуалног и репродуктивног здравља, Стратегијом подстицања рађања и Националном стратегијом за младе, Влада Србије ће наставити рад на побољшању услова за планирање породице.
Она је указала на то да едукација о репродуктивном здрављу мора бити доступна свима без изузетка, и додала да је Србија посвећена унапређењу образовања и приступу услугама прилагођеним старосној доби, посебно оним услугама намењеним адолесцентима и омладини.
Посвећени смо унапређењу саветовалишног рада у градовима и општинама, програмима вршњачког образовања, са посебним усмерењем на доступност свих ових услуга маргинализованим групама, поручила је министарка.
Ђукић Дејановић је најавила да ће Влада Србије наставити са спровођењем активности усмереним ка окончању родно заснованог насиља, унапређењем координације и мултисекторског приступа кроз примену Закона о спречавању породичног насиља, уз посвећеност развијању свих врста подршке жртвама сексуалног насиља.
Министарка је нагласила да је Влада Србије посвећена испуњењу ових циљева, као и сарадњи са свим партнерима и заинтересованим странама.
Она је навела да се посебно истиче партнерство са Популационим фондом УН (УНФПА) у домену заштите и унапређења сексуалног и репродуктивног здравља, јачања улоге породице и достојанственог старења.
Према њеним речима, дугорочан циљ је изградња инклузивног друштва, у којем би сви људи уживали једнака права, доприносећи бољитку својих заједница, не остављајући на том путу никога иза колоне.
На првој Међународној конференцији о становништву и развоју (ИЦПД), која је одржана 1994. године у Каиру, 179 земаља потписало је Програм акције, документ који је означио сустинску промену у начину разумевања питања у вези са становништвом и развојем.
Програм акције је био први документ у области популационог развоја, у коме као циљ није постављено достизање одређених демографских циљева, већ је образложено да истински фокус развојне политике мора бити побољшање живота појединаца, мушкараца и жена, а да мерило напретка треба да буде смањење неједнакости међу људима.
Програм акције ИЦПД-а послужио је као темељ Миленијумским развојним циљевима, а касније и Циљевима одрживог развоја и значајно допринео смањењу сиромаштва, унапређењу здравља и образовања, а нарочито промоцији репродуктивног здравља и права, оснаживању жена и родне равноправности.
Тако је, на посредан начин, други важан аспект Самита и оцена напретка имплементације Агенде УН о одрживом развоју до 2030. године.
Самит у Најробију окупио је више од 6.000 учесника из читавог света, укључујући председнике држава и влада, државних службеника високог нивоа, посланика, истраживача и представника цивилног друштва и приватног сектора који ће се на овом самиту обавезати на доношење и спровођење политика и других иницијатива како би се достигли циљеви истакнути у Програму акције који је усвојен 1994. у Каиру.