Ружић је, на округлом столу о Нацрту закона о референдуму и народној иницијативи, навео да је предвиђено да рок за прикупљање потписа за народну иницијативу буде продужен са седам на 90 дана.
Министар је указао на то да је постојећи закон по низу својих решења рестриктиван, превазиђен и неусаглашен са Уставом и да ограничава коришћење демократских механизама гарантованих највишим правним актом.
Важећи Закон о референдуму и народној иницијативи донет је 1994. године, а минимално је измењен 1998.године, али је примена низа решења из тог документа у пракси показала велике недостатке, због чега се референдум и народна иницијатива ретко користе, објаснио је Ружић.
Према његовим речима, од увођења вишестраначја у Србији одржана су свега три референдума на републичком нивоу - 1992., 1998. и 2006. године, и то на предлог Народне скупштине, али не и грађана.
Он је, говорећи о народним иницијативама, навео да је забележена само једна за коју би се условно могло рећи да је остварена по важећем Закону, а то је иницијатива Фондације ''Тијана Јурић'' за промену Кривичног законика.
На локалном нивоу успешни референдуми су се одржавали само по питању увођења месних самодоприноса, што указује на то да се ови демократски институти слабо примењују у Србији, што желимо да променимо, нагласио је Ружић.
Према његовим речима, ресорно министарство је већ променом Закона о локалној самоуправи фиксирало потребан број бирача за покретање народне иницијативе на пет одсто бирача у јединици локалне самоуправе.
Како је објаснио, том изменом укида се могућност за то да јединице локалне самоуправе статутима самостално утврђују овај проценат, што је раније за последицу имало то да су поједине локалне самоуправе предвиђале непримерено високе проценте који су се кретали и до 25 одсто.
Ружић је указао на то да је омогућавање грађанима да ефикасно остварују своје право на то да учествују у вршењу власти, путем референдума и народне иницијативе, једна од активности утврђених Програмом рада Владе Србије за 2019. годину.
Према његовим речима, то је предвиђено и Акционим планом за реформу јавне управе, донетим средином 2018. године, као и Акционим планом за спровођење иницијативе Партнерство за отворену управу у Србији за период 2018-2020. године.
Помоћник министра државне управе и локалне самоуправе Саша Могић рекао је да је једна од кључних неусаглашености важећег закона са Уставом такозвани кворум за референдум, односно, одредба по којој успех референдума предвиђа излазност више од половине уписаних бирача.
С друге стране, објаснио је Могић, чланом 203.става 8 Устава Србије утврђено да се одлука о промени највишег правног акта доноси уколико за њу гласа већина од изашлих бирача.
Према његовим речима, нови закон треба да донесе решења усклађена са Уставом, да промовише стандарде најбоље праксе и подстакне нове процесе и начине комуникације између власти и грађана.
Могић је навео да досадашња законска решења нису познавала нити су уређивала све врсте референдума која познаје нови Устав, а предложеним законом уређују се обавезни и факултативни (саветодавни) референдум, као и претходни и накнадни референдум на захтев бирача или посланика/одборника на целој територији или на делу.
Он је указао на то да се предвиђа и проширење круга бирача са правом учешћа на референдуму на интерно расељена лица, док се потписи за народну иницијативу могу прикупљати електронским путем.
Према предложеном закону, референдумску кампању може да води свако правно лице или група грађана, а контролу финансирања спроводи Агенција за борбу против корупције, навео је Могић.
Јавна расправа о Нацрту закона трајаће до 22.новембра, а претходне две одржане су у Нишу и Новом Саду.
Израду Нацрта Закона о референдуму и народној иницијативи и организацију јавних расправа помогла је Влада Швајцарске у оквиру пројекта ''Подршка спровођењу Акционог плана Стратегије реформе јавне управе - реформа локалне самоуправе 2016-2019''.