Државни секретар Министарства правде Владе Републике Србије Радомир Илић саопштио је данас да ће измене и допуне Кривичног законика, од којих је једна од најзначајнијих увођење казне доживотног затвора, почети да се примењују од 1. децембра.
Државни секретар Министарства правде Владе Републике Србије Радомир Илић саопштио је данас да ће измене и допуне Кривичног законика, од којих је једна од најзначајнијих увођење казне доживотног затвора, почети да се примењују од 1. децембра.
Илић је нa oкруглoм стoлу у организацији Мисије ОЕБС-а, посвећеном поменутим изменама које је Скупштина усвојила у мају, објаснио да се њима омогућава да кривично право прати динамику друштвених односа и учествује у њиховом мењању, унапређењу и заштити.
Према његовим речима, на искуствима других смо научили да пренаглашавање репресивне оријентације не води нужно смањењу стопе криминала, због чега намера Владе није да се простим пооштравањем казне бори против криминала.
Суштина измена је да се правосудним органима пруже опробани и делотворни механизми за ту борбу, прецизирао је он и додао да се кроз измену законодавног система унапређује заштита друштва од криминала, безбедност и сигурност свих грађана.
Државни секретар је, говорећи о увођењу доживотне казне уместо казне од 30 до 40 година затвора, подсетио на то да је Фондација Тијана Јурић 2017. године поднела Скупштини народну иницијативу за измене и допуне кривичног законика, коју је подржало 158.460 грађана.
Он је напоменуо да се ресорно министарство определило за увођење доживотног затвора, са могућношћу условног отпуста након 27 година издржане казне, осим за пет најтежих и најсвирепијих кривичних дела.
Реч је, како је прецизирао, о тешком убиству, силовању са смртним исходом, обљуби над немоћним лицем са смртним исходом, обљуби над дететом са смртним исходом и обљуби злоупотребом положаја са смртним исходом.
У свим осталим случајевима могућност условног отпуста постоји, нагласио је Илић и додао да Србија није у томе изузетак, односно да слична решења постоје и у државама ЕУ, Холандији, Великој Британији.
Прописивањем доживотног затвора, уместо казне од 30 до 40 година, постигнуто је јасније ограничење између дожиотног затвора и оног са временским трајањем, објаснио је државни секретар.
Први заменик републичког јавног тужиоца Зорица Стојшић подвукла је да је доношење измена било неопходно ради заштите основних људских права загарантованих Уставом, као и потребе да се наше кривично законодавство усагласи са међународним стандардима.
Увођење доживотне казне затвора за најтежа кривична дела представља једну од најзначајнијих измена, а та одлука се може оправдати тиме да за нека најтежа кривична дела временска казна лишавања слободе није адекватна, навела је она.
Председник Адвокатске коморе Србије Виктор Гостиљац је рекао да измене кривичног законодавства увек говоре у ком правцу се једно друштво креће, односно да степен оштрине једног кривично-правног система даје слику о каквом правном систему и друштву је реч.
Он је подсетио на то да се Адвокатска комора Србије према изменама Законика одредила негативно, објаснивши да адвокатура сматра да су та решења непотребна и да представљају један корак уназад.
Гостиљац је у име адвокатуре поздравио увођење кривичног дела напад на адвокате, и истовремено исказао захвалност Министарству правде које је показало високи степен разумевања за потребе адвокатуре.
Шеф Мисије ОЕБС-а у Србији Андреа Орицио навео је да су измене Кривичног законика значајне и суштинске.
Према његовим речима, имплементација измена ће сигурно покренути дебату међу стручњацима јер је питање да ли ће пооштравање казни смањити кривична дела.