Ђукић Дејановић је, представљајући резултате поменутог истраживања, које је спровео Истраживачко-издавачки центар Демостат, навела да највећи број грађана повезује тему одрживог развоја са екологијом, као и да више од половине сматра да трошкове заштите или чишћења околине треба да сноси онај ко је загађује, а не читаво друштво.
Министарка је указала на то да се 80 одсто испитаника не слаже са отварањем фабрика које загађују околину, без обзира на то што оне отварају нова радна места.
Она је објаснила да ово истраживање има за циљ да појасни какво је јавно мњење у Србији по питању одрживог развоја, а у циљу остваривања циљева и обавеза из Агенде 2030 Уједињених нација, која је ступила на снагу 2016. године.
Влади Србије је дат задатак да се повећа видљивост теме одрживог развоја код грађана, будући да се 70 одсто одрживог развоја остварује на локалном нивоу, рекла је Ђукић Дејановић.
Представник Демостата Срећко Михаиловић рекао је да су резултати истраживања показали да само 16 одсто испитаника никада није чуло за одрживи развој, док је 75 одсто њих имало полузнање о одрживом развоју.
Михаиловић је, као пример за то како недостатак стратегије одрживог развоја утиче на живот сваког човека, навео и да је мит да је Србија богата водама, док је у ствари истина да наша земља готово да нема квалитетну воду.
Према његовим речима, у читавој Војводини, осим у делу око Фрушке горе, добра вода може се наћи тек на дубини већој од 120 метара, а због загађења таква ситуација је и у великом делу остатка Србије.
Он је објаснио да циљеви одрживог развоја из Агенде 2030 УН од држава потписница у наредних 15 година очекују да мобилишу све ресурсе како би искорениле сиромаштво, бориле се против неједнакости и нашле одговоре на климатске промене.