Стефановић је, након потписивања тог документа у оквиру обележавања Међународног дана борбе против насиља над женама, истакао да ће увођење система наруквица за жртве и починиоце породичног насиља омогућити да се жртва правовремено упозори на то да се у њеној близини налази особа којој је изречена хитна мера.
То ће уједно, како је нагласио, омогућити и хитно реаговање полиције како би се спречиле најтеже последице.
Он је изразио захвалност међународној организацији UN Women и Амбасади Норвешке на реализацији овог пројекта, који ће се, када заживи, након измена Закона о спречавању насиља у породици, спроводити најпре у десет полицијских управа у Србији.
Потпредседник Владе је указао на то да је остварен известан напредак у борби против насиља, али да не може да буде задовољан, јер и поред свих предузетих мера, нажалост, и даље велики број жена не пријављује насиље због страха, економских последица и осећаја срамоте.
Морамо да охрабримо жене, али и све друге у њиховом окружењу, да насиље пријаве и тиме заштите и себе и своју децу. МУП је свакако једно од најважнијих министарстава у систему заштите жртава, али у ову борбу се морамо сви укључити, нагласио је Стефановић.
Он је подсетио и на то да је у оквиру МУП-а отворена бесплатна телефонска линија 0800-100-600 на коју се насиље може пријавити потпуно анонимно, додавши да је Закон о спречавању насиља у породици дао шира овлашћења полицији и могућност изрицања превентивних мера у циљу заштите жртве.
Према његовим речима, у 2018. години полиција је изрекла 27.042 хитне мере на основу овог закона, од чега је 8.065 мера привременог удаљења учиниоца из стана и 18.977 мера привремене забране учиниоцу да контактира жртву насиља и да јој прилази.
Током ове године, закључно са 20. новембром, број хитних мера био је 23.754, од чега 7.262 мере привременог удаљења учиниоца из стана и 16.492 мере привремене забране учиниоцу да контактира жртву насиља и да јој прилази, прецизирао је он.
Потпредседник Владе је указао на то да је у оквиру породичног насиља, и поред свих предузетих мера, у овој години убијено 28 жена, што показује да борба против насиља над женама мора бити један од врховних циљева целе Србије.
Регионални директор UN Women за Европу и централну Азију Алија Ел-Јасир истакла је да је Србија једна од првих земаља која је ратификовала Истанбулску конвенцију, чиме је послала снажан сигнал своје посвећености и политичке жеље да се суочи са проблемом насиља у породици.
Ел-Јасир се сагласила са оценом министра Стефановића да насиље у породици није проблем само једног министарства, организације или државе, додајући да у његово решавање мора да буде укључено целокупно друштво.
Жене и девојчице, како је додала, не смеју бити гледане само као пасивне жртве којима се нешто дешава, а фокус мора бити на починиоцима и мерама које треба предузети како би се они спречили да врше насиље.
Заменик амбасадора Краљевине Норвешке у Србији Јене Кнутруд истакла је да је насиље над женама и девојчицама и даље најупорнији облик кршења људских права у свету.
Норвешка подржава српски народ и Владу Србије, који осуђују насиље над женама. Упркос свим корацима који су предузети, проблем насиља над женама и девојчицама и даље захтева више активности, због чега дајемо подршку пројекту „Унапређење безбедности жена у Србији“, рекла је Кнутруд.