Средства су добиле 33 новоформиране, 23 старе и две сложене задруге, међу којима се њих 14 бави ратарством, девет воћарством, осам сточарством, седам повртарством, а шест пчеларством.
Кркобабић, који је и копредседник Националног тима за препород села Србије, истакао је да је за нашу земљу посебно важна обнова сточног фонда, јер је то кључно у рубним и брдско-планинским подручјима.
Он је напоменуо да је за непуне три године, од покретања пројекта "500 задруга у 500 села", формирано 605 задруга, оценивши да та бројка показује да је враћено поверење у задруге које се ослањају на европски концепт задругарства.
Министар је упозорио на то да без удруживања пољопривредни произвођачи не могу да опстану јер су њихови појединачни поседи у просеку мале површине.
Задругарство је процес који ће наставити да се развија, нагласио је министар, изразивши захвалност сарадницима на пројекту "500 задруга у 500 села", Одбору за село Српске академије наука и уметности (САНУ), факултетима, чији стручњаци учествују у развоју задругарства, задружним савезима и локалним самоуправама које су верификовале програме и пружале подршку у њиховој реализацији.
Кркобабић је подсетио на то да је за развој задругарства држава до сада издвојила приближно 1,8 милијарди динара бесповратних средстава, јер хоће да заустави пропадање села.
Председник Одбора за село САНУ Драган Шкорић истакао је да је у пројекат "500 задруга у 500 села" укључено 25 експерата и да су задруге носиоци развоја села и региона.
Треба подстаћи сточарство, виноградарство, правити вина и сиреве као што раде Французи, објаснио је Шкорић, изразивши наду да ће Србија за две-три године, као Француска, имати 365 врста сирева, другачије за сваки дан у години.
Према његовој оцени, треба радити на формирању сложених задруга и корпорација које би се бавиле извозом финалних производа и у којима би били заступљени и произвођачи.