Потпредседница Владе Републике Србије и председница Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић указала је данас на улогу сигурних кућа које се непрекидно боре против насиља над женама и њиховом децом.
Било да имате питање, коментар, сугестију или било какав проблем који је у оквиру надлежности Владе, пошаљите нам своју поруку и потрудићемо се да вам одговоримо у најкраћем року. Уколико ваш проблем излази из оквира наших овлашћења, проследићемо поруку надлежној институцији.
Потпредседница Владе Републике Србије и председница Координационог тела за родну равноправност Зорана Михајловић указала је данас на улогу сигурних кућа које се непрекидно боре против насиља над женама и њиховом децом.
Михајловић је пренела да је на данашњем састанку са представницима сигурних кућа и центара за социјални рад било речи о томе како да се тим установама обезбеде неопходни услови да би услуге које пружају женама жртвама насиља биле примерене и квалитетне.
Она је истакла да су међу највећим проблемима сигурних кућа услови за лиценцирање, физичка приступачност објеката за особе са инвалидитетом, као и недовољан број запослених за обављање услуга.
Према њеним речима, заједно са Тимом за социјално укључивање и смањење сиромаштва и свим релевантним институцијама, радиће се на отклањању ових проблема, како стратешки, тако и оперативно.
Није довољно да се насиљем бавимо само у кампањи и када се оно деси, већ свих 365 дана. Позивам и све друштвено одговорне компаније да се прикључе и помогну да се сигурне куће опреме и оснаже зарад пружања квалитетних услуга корисницама, рекла је она.
Нада Падејски Шекеровић из сигурне куће Нови Сад истакла је да од тога како ћемо васпитати децу, позиционирати жене у друштву и делити одговорност зависи и колика ће бити стопа насиља.
Соња Шћекић из Сигурне куће Ниш рекла је да су сигурне куће ту када је најтеже, у ситуацији акутног насиља.
Пружамо им психолошку, али и сваку другу врсту помоћи. Важно је да жене економски оснажимо јер је 80 одсто корисница наше сигурне куће незапослено, рекла је Шћекић.
Тамара Савовић из Сигурне куће Сомбор истакла је да су подаци о фемициду у Србији алармантни, те да је покренута свеобухватна анализа о стању у сигурним кућама, која ће изнедрити конкретне препоруке за свако ресорно министарство.
Физички приступ, лиценцирање и програми економског оснаживања жена жртава насиља су нам највећи изазови, рекла је Савовић.
Предраг Момчиловић из Центра за социјални рад Лесковац рекао је да је Сигурна кућа у овом граду пример добре праксе и да жене из ње излазе оснаженије, те да добра сарадња са Градом Лесковцем доприноси ефикаснијем раду овог прихватилишта.
Јасна Вујичић из Сигурне куће Панчево навела је да данашњи састанак враћа наду и да је порука да ове установе нису саме охрабрујућа.