П:
О:
Читај ми
Све сумњиве приватизације биће испитане
Београд,
19. мај 2004.
Заменик министра привреде у Влади Републике Србије Зора Симовић у интервјуу за најновији број "Недељног телеграфа" говори о приоритетима у раду Министарства, даљем току приватизације, изменама Закона о приватизацији и изради закона о стечајном поступку. Званични сајт Владе Републике Србије преноси делове овог текста.
Обављање функције министра за привреду:
-Вршићу ту дужност у својству заменика министра, јер министар Маршићанин још није разрешен. У оперативном смислу, комплетно сам преузела послове у Министарству привреде. План рада донет је раније. Ради се тимски и послови се одвијају несметано. Министар ме је претходно обавестио о томе да подноси оставку, она је сад у процедури, а ја, према закону, преузимам све његове дужности. То значи да учествујем у раду Владе, али не гласам. Оперативно одговарам и на посланичке примедбе о амандманима на законе које припремамо и предстваљам те законе у скупштинским одборима. Обављам и све друге послове у оквиру редовних активности у Министарству.
Приоритети Министарства:
-У наредном периоду то ће бити питање индустријске политике и регионалног развоја. Предложени програм субвенција прихваћен је од стране Владе. Донет је и програм рада Фонда за развој Републике Србије, на новим основама и с мерама које је раније изнео министар Маршићанин. Законодавне активности су у складу с циљем побољшања пословне климе: у скупштинској расправи су предлози закона о регистрацији привредних субјеката и о Агенцији за привредне регистре. Настављамо рад на доношењу новог закона о привредним друштвима. Ако желимо да уђемо у заједницу европских народа и друге економске интеграције, индустријска политика је једно од најважнијих претходних питања. У том смислу имамо контакте са Шведским институтом за развој, који нам помаже. Усаглашавамо ставове и ускоро крећемо у израду индустријске политике.
Израда и суштина документа о индустријској политици:
-Носилац тог посла биће Министарство привреде, а у њему ће учествовати и друга министарства. Средства за тај пројекат ићи ће преко администратора којег ће одабрати шведски институт, у складу с праксом ЕУ. Велики број домаћих стручњака биће укључен у тај посао, који ћемо морати брзо да радимо. Треба да одредимо које су области и правци индустријског развоја најзначајнији, поготово после више од деценије опадања привредних активности и конкурентности српске привреде. Прва фаза биће анализа затеченог стања, а после следи креирање одређених секторских политика.
Процес приватизације:
-До сада су приватизоване углавном само успешне фирме, а што се тиче великих предузећа у реалном сектору, ту готово ништа није учињено. То је оцена Агенције за приватизацију која води овај посао, као и људи из Светске банке који тај посао финансирају како бисмо могли да учинимо нешто више. Реструктурирање реалног сектора уско је повезано са незапочетим пословима у сектору јавних предузећа, али и са реструктурирањем у банкарском сектору - банака у стечају и осталих. Послове приватизације - продају капитала и контролу спровођења уговора - према закону спроводи Агенција. Приватизација неће бити у другом плану тиме што је нема у називу министарства које је за тај процес надлежно, а то је Министарство привреде. У претходном периоду резултати приватизације су такви зато што се тај процес одвијао изоловано, није било потребних активности које би допринеле побољшању пословне климе, повећању конкурентности привреде, унапређењу капацитета државне администрације, владавини права, заштити мањинских акционара, унапређењу корпорационог управљања, регулисању функционисања финансијских тржишта и многих других нерешених питања. Приликом спровођења приватизације, у појединим случајевима поставља се питање шта се уопште продаје? Јер, у међувремену је дошло до одређених подела имовине тих предузећа, или нису усаглашене процене вредности капитала, или се намећу питања везана за повраћај имовине, а закон о реституцији још није донет. Добијамо доста оваквих захтева од бивших власника и са представницима Агенције прегледамо ову документацију, да видимо да ли се та имовина може вратити у физичком облику. Ако је реч о објектима или неизграђеном земљишту, са реструктурирањем предузећа треба наставити, поготово што су велика средства потрошена на социјалне програме, решавање питања вишка запослених, као и кроз субвенције из буџета.
Ревизија приватизације:
-Није реч о ревизији, него о надзору. Неки надзори су већ отворени, а има и нових, које планирамо чак и за приватизације које су недавно обављене. Увођење надзора за приватизацију појединих предузећа биће сигнал и за менаџмент у њима, и за људе из Агнције, да треба обратити више пажње како би убудуће било мање проблема. Налог за увођење надзора доноси министар, а затим следи формирање комисије за надзор.
Предлози за измене Закона о приватизацији:
-Одлучили смо да сачекамо завршетак расправе о идентификованим питањима приватизације које законски треба дефинисати и уредити. Расправа се води у Одбору за приватизацију Скупштине Србије, а поред осталих, у њој учествују и представници Министарства привреде. Расправа се приводи крају, остало је још питање реституције. Биће донети закључци, а након тога ћемо формирати радну групу за израду нацрта измена и допуна Закона о приватизацији у оним деловима где је то неопходно. Модели приватизације неће се мењати. Усмерићемо пажњу на прецизирање одређених одредби, и нарочито на процес спровођења контроле уговора. Имамо доста случајева отуђења већег процента имовине него што је предвиђено купопродајним уговорима - то је најчешћи случај. Имамо и питања поштовања права запослених. Ту су и обавезе за улагања, што се не поштује увек у уговореном обиму и року.
Могућност да контрола приватизације пређе у надлежност Комисије за хартије од вредности:
-Нисам за тако нешто. Могуће је да Комисија врши одређене послове надзора, али то се може односити на надзор над трговином акцијама из процеса приватизације што је сада у надлежности Министарства. Сматрам да контрола приватизације треба да буде независна од Агенције, јер онај ко продаје и потписује уговор не може сам себе да контролише. Мој став је да послови контроле треба да се обављају у оквиру посебне јединице Министарства, уз обезбеђење потребних кадрова и финансијских средстава.
Ревизија спорних приватизација у 80 предузећа:
-Понављам, ревизија значи надзор, по члану 62. Закона о приватизацији. И у речнику пише да реч ревизија значи "преглед". Тај процес је неопходно спровести свеобухватно, да би се повратило поверење у приватизацију и да би она била завршена у законом предвиђеним роковима. Поготово је битно поверење потенцијалних инвеститора, да виде да се све одвија по закону. Ових 80 предузећа су прва група у оквиру које ће се одлучивати где ће бити образоване комисије за надзор. Ни остале сумњиве приватизације изван овог списка неће остати неиспитане. Министарство привреде је у обавези да те послове ефикасно и одговорно обавља.
Закон о стечају:
-Поступак доношења овог закона је у завршној фази. Агенција ће спроводити поступак стечаја у предузећима са већинским државним и друштвеним капиталом. У осталим случајевима, суд ће бирати стечајне управнике који ће морати да имају лиценце. Предвиђене су санкције ако ови управници не постигну одређене резултате. Предлози синдиката су у том делу прихваћени. Закон је био у процедури још у претходном сазиву Скупштине, па је враћен. Сада смо извршили потребне корекције. Предвиђено је посебно поглавље о стечају са елементом иностраности, имајући у виду повећано присуство страних фирми у привреди Србије. Нацрт закона је прошао Владин Одбор за привреду и финансије. Одлучено је да га треба још једном размотрити са синдикатима, који су своје мишљење и сугестије о Нацрту закона доставили Министарству. Имали смо већ такав састанак у Министарству, постигли смо сагласност о доста ствари. Око неких питања се нисмо сложили, али мислим да ћемо потписати протокол са репрезентативним синдикатима. Корекције нацрта, предвиђене предлогом протокола, биће уграђене, а затим следи процедура упућивања Влади, да би на крају предлози закона о стечајном поступку и о Агенцији за лиценцирање стечајних управника били упућени Скупштини Србије. То ће, верујем, бити завршено у наредних десетак дана.
-Вршићу ту дужност у својству заменика министра, јер министар Маршићанин још није разрешен. У оперативном смислу, комплетно сам преузела послове у Министарству привреде. План рада донет је раније. Ради се тимски и послови се одвијају несметано. Министар ме је претходно обавестио о томе да подноси оставку, она је сад у процедури, а ја, према закону, преузимам све његове дужности. То значи да учествујем у раду Владе, али не гласам. Оперативно одговарам и на посланичке примедбе о амандманима на законе које припремамо и предстваљам те законе у скупштинским одборима. Обављам и све друге послове у оквиру редовних активности у Министарству.
Приоритети Министарства:
-У наредном периоду то ће бити питање индустријске политике и регионалног развоја. Предложени програм субвенција прихваћен је од стране Владе. Донет је и програм рада Фонда за развој Републике Србије, на новим основама и с мерама које је раније изнео министар Маршићанин. Законодавне активности су у складу с циљем побољшања пословне климе: у скупштинској расправи су предлози закона о регистрацији привредних субјеката и о Агенцији за привредне регистре. Настављамо рад на доношењу новог закона о привредним друштвима. Ако желимо да уђемо у заједницу европских народа и друге економске интеграције, индустријска политика је једно од најважнијих претходних питања. У том смислу имамо контакте са Шведским институтом за развој, који нам помаже. Усаглашавамо ставове и ускоро крећемо у израду индустријске политике.
Израда и суштина документа о индустријској политици:
-Носилац тог посла биће Министарство привреде, а у њему ће учествовати и друга министарства. Средства за тај пројекат ићи ће преко администратора којег ће одабрати шведски институт, у складу с праксом ЕУ. Велики број домаћих стручњака биће укључен у тај посао, који ћемо морати брзо да радимо. Треба да одредимо које су области и правци индустријског развоја најзначајнији, поготово после више од деценије опадања привредних активности и конкурентности српске привреде. Прва фаза биће анализа затеченог стања, а после следи креирање одређених секторских политика.
Процес приватизације:
-До сада су приватизоване углавном само успешне фирме, а што се тиче великих предузећа у реалном сектору, ту готово ништа није учињено. То је оцена Агенције за приватизацију која води овај посао, као и људи из Светске банке који тај посао финансирају како бисмо могли да учинимо нешто више. Реструктурирање реалног сектора уско је повезано са незапочетим пословима у сектору јавних предузећа, али и са реструктурирањем у банкарском сектору - банака у стечају и осталих. Послове приватизације - продају капитала и контролу спровођења уговора - према закону спроводи Агенција. Приватизација неће бити у другом плану тиме што је нема у називу министарства које је за тај процес надлежно, а то је Министарство привреде. У претходном периоду резултати приватизације су такви зато што се тај процес одвијао изоловано, није било потребних активности које би допринеле побољшању пословне климе, повећању конкурентности привреде, унапређењу капацитета државне администрације, владавини права, заштити мањинских акционара, унапређењу корпорационог управљања, регулисању функционисања финансијских тржишта и многих других нерешених питања. Приликом спровођења приватизације, у појединим случајевима поставља се питање шта се уопште продаје? Јер, у међувремену је дошло до одређених подела имовине тих предузећа, или нису усаглашене процене вредности капитала, или се намећу питања везана за повраћај имовине, а закон о реституцији још није донет. Добијамо доста оваквих захтева од бивших власника и са представницима Агенције прегледамо ову документацију, да видимо да ли се та имовина може вратити у физичком облику. Ако је реч о објектима или неизграђеном земљишту, са реструктурирањем предузећа треба наставити, поготово што су велика средства потрошена на социјалне програме, решавање питања вишка запослених, као и кроз субвенције из буџета.
Ревизија приватизације:
-Није реч о ревизији, него о надзору. Неки надзори су већ отворени, а има и нових, које планирамо чак и за приватизације које су недавно обављене. Увођење надзора за приватизацију појединих предузећа биће сигнал и за менаџмент у њима, и за људе из Агнције, да треба обратити више пажње како би убудуће било мање проблема. Налог за увођење надзора доноси министар, а затим следи формирање комисије за надзор.
Предлози за измене Закона о приватизацији:
-Одлучили смо да сачекамо завршетак расправе о идентификованим питањима приватизације које законски треба дефинисати и уредити. Расправа се води у Одбору за приватизацију Скупштине Србије, а поред осталих, у њој учествују и представници Министарства привреде. Расправа се приводи крају, остало је још питање реституције. Биће донети закључци, а након тога ћемо формирати радну групу за израду нацрта измена и допуна Закона о приватизацији у оним деловима где је то неопходно. Модели приватизације неће се мењати. Усмерићемо пажњу на прецизирање одређених одредби, и нарочито на процес спровођења контроле уговора. Имамо доста случајева отуђења већег процента имовине него што је предвиђено купопродајним уговорима - то је најчешћи случај. Имамо и питања поштовања права запослених. Ту су и обавезе за улагања, што се не поштује увек у уговореном обиму и року.
Могућност да контрола приватизације пређе у надлежност Комисије за хартије од вредности:
-Нисам за тако нешто. Могуће је да Комисија врши одређене послове надзора, али то се може односити на надзор над трговином акцијама из процеса приватизације што је сада у надлежности Министарства. Сматрам да контрола приватизације треба да буде независна од Агенције, јер онај ко продаје и потписује уговор не може сам себе да контролише. Мој став је да послови контроле треба да се обављају у оквиру посебне јединице Министарства, уз обезбеђење потребних кадрова и финансијских средстава.
Ревизија спорних приватизација у 80 предузећа:
-Понављам, ревизија значи надзор, по члану 62. Закона о приватизацији. И у речнику пише да реч ревизија значи "преглед". Тај процес је неопходно спровести свеобухватно, да би се повратило поверење у приватизацију и да би она била завршена у законом предвиђеним роковима. Поготово је битно поверење потенцијалних инвеститора, да виде да се све одвија по закону. Ових 80 предузећа су прва група у оквиру које ће се одлучивати где ће бити образоване комисије за надзор. Ни остале сумњиве приватизације изван овог списка неће остати неиспитане. Министарство привреде је у обавези да те послове ефикасно и одговорно обавља.
Закон о стечају:
-Поступак доношења овог закона је у завршној фази. Агенција ће спроводити поступак стечаја у предузећима са већинским државним и друштвеним капиталом. У осталим случајевима, суд ће бирати стечајне управнике који ће морати да имају лиценце. Предвиђене су санкције ако ови управници не постигну одређене резултате. Предлози синдиката су у том делу прихваћени. Закон је био у процедури још у претходном сазиву Скупштине, па је враћен. Сада смо извршили потребне корекције. Предвиђено је посебно поглавље о стечају са елементом иностраности, имајући у виду повећано присуство страних фирми у привреди Србије. Нацрт закона је прошао Владин Одбор за привреду и финансије. Одлучено је да га треба још једном размотрити са синдикатима, који су своје мишљење и сугестије о Нацрту закона доставили Министарству. Имали смо већ такав састанак у Министарству, постигли смо сагласност о доста ствари. Око неких питања се нисмо сложили, али мислим да ћемо потписати протокол са репрезентативним синдикатима. Корекције нацрта, предвиђене предлогом протокола, биће уграђене, а затим следи процедура упућивања Влади, да би на крају предлози закона о стечајном поступку и о Агенцији за лиценцирање стечајних управника били упућени Скупштини Србије. То ће, верујем, бити завршено у наредних десетак дана.
-
Београд, 18. децембар 2024.Убрзани развој сарадње Србије и Турске у многим областима
-
Београд, 2. децембар 2024.Нови производни капацитети од кључног значаја за енергетски...
-
Београд, 17. новембар 2024.Убрзани раст и развој ИКТ сектора један од приоритета Владе
-
Београд, 14. новембар 2024.Континуираним дијалогом до унапређења области јавног...
-
Београд, 29. октобар 2024.Држава рекламирање кладионица своди на минимум
-
Београд, 27. септембар 2024.Активности на промоцији праве слике Србије у иностранству
-
Београд, 29. август 2024.Значајна искуства Француске у дугорочном обезбеђивању...
-
Београд, 9. август 2024.Отвореним и конструктивним дијалогом против подела у друштву
-
Београд, 7. август 2024.У првих шест месеци забележен пораст броја страних туриста за 10...
-
Београд, 3. август 2024.Неопходни разговори у сфери јавног информисања