Министар одбране у Влади Републике Србије Александар Вулин поручио је данас у Ослу, где борави на позив министра одбране Норвешке Франка Баке-Јенсена, да је Србија војно неутрална и да неће улазити у НАТО, нити у било који други војни савез.
Било да имате питање, коментар, сугестију или било какав проблем који је у оквиру надлежности Владе, пошаљите нам своју поруку и потрудићемо се да вам одговоримо у најкраћем року. Уколико ваш проблем излази из оквира наших овлашћења, проследићемо поруку надлежној институцији.
Министар одбране у Влади Републике Србије Александар Вулин поручио је данас у Ослу, где борави на позив министра одбране Норвешке Франка Баке-Јенсена, да је Србија војно неутрална и да неће улазити у НАТО, нити у било који други војни савез.
Вулин, који је у Ослу дочекан уз највише државне и војне почасти, разменио је са својим домаћином ставове о политичко-безбедносној ситуацији на Западном Балкану, скандинавском региону и арктичком појасу.
Он је поновио да је за Србију апсолутно неприхватљива трансформација Косовских снага безбедности у такозвану војску Косова јер то представља грубо кршење Резолуције 1244 СБ УН.
Једностране одлуке приштинских власти компликују осетљиву безбедносну ситуацију на Косову и Метохији и у региону, истакао је министар, додавши да је за Србију КФОР најодговорнији за одржавање мира и безбедности на територији Космета.
Према његовим речима, Норвешка је за Србију једна од најзначајнијих земаља у експертској и финансијској подршци у области војне медицине, реформе војног образовања и планирања одбране.
Министар је изразио захвалност норвешком колеги на донацијама за опремање српске лаке пољске болнице, развој Центра АБХО у Крушевцу, као и на досадашњој финансијској помоћи у спровођењу актуелног пројекта Повереничког фонда НАТО.
Саговорници су постигли сагласност о томе да је дугогодишња сарадња двеју земаља у области одбране веома развијена и да има простора за њено даље унапређење.
Министри одбране двеју земаља положили су данас на гробљу Вестре Гравлунд у Ослу венце на споменик подигнут у част више од 3.000 југословенских партизана, који су дали своје животе у току Другог светског рата у Норвешкој у борби за слободу и независност.
На територији Норвешке, током тог рата, у затворима и логорима било је заточено више од 4.000 грађана интернираних са територије бивше Југославије, већином Срба, а преживело их је мање од трећине.