Цуцић је рекао да је циљ поменутог пројекта унапређење рада релеватних институција за спровођење политика и поступака у области миграција и азила, у складу са правним тековинама ЕУ.
Он је објаснио да пројекат финансира Европска унија у оквиру ИПА програма са милион евра, да је водећи партнер Шведска агенција за миграције, а да су у пројекат укључени и Служба за имиграцију и натурализацију Холандије и МУП Словеније.
Према његовим речима, овај твининг- програм спроводи се кроз три компоненте, при чему прва подразумева управо прилагођавање постојећег националног законодавства са законодавством ЕУ.
Друга компонента подразумева повећање капацитета институција у циљу испуњавања обавеза из процеса приступања ЕУ, а трећа се односи на механизме за кординацију и сарадњу са другим релевантним агенцијама и мрежама, објаснио је он.
Комесар за избеглице и миграције је нагласио да је Србија овом проблему приступила веома одговорно, изневши податак да се у Србији тренутно налази 5.500 миграната, од чега је 4.600 смештено у центре.
Овај број је сличан прошлогодишњем у децембру и успели смо да решимо тај нагли прилив који је дошао у једном моменту из Босне и Херцеговине и Грчке, рекао је Цуцић и додао да је ситуација под контролом и да се не очекују већа изненађења.
Помоћник директора полиције Министарства унутрашњих послова Иван Ристић навео је да су Нацртом закона о азилу и привременој заштити препознате рањиве групе миграната и унапређени стандарди и капацитети, када су у питању тражиоци азила и интеграција лица којима је одобрен азил.
Ристић је указао на велики значај спровођења пројеката попут овог као и успостављања сарадње за међународним организацијама које се баве миграцијама, али и пружања подршке даљем усклађивању са европским тековинама .
Шеф сектора за сарадњу Делегације ЕУ у Србији Ингве Енгстром истакао је да услови за добијање азила морају бити једнаки за све, без обзира на то где се захтев подноси.
Енгстром је нагласио да Србија има хуман приступ овом проблему и да се правни оквир и захтеви реализују на адекватан начин.
На конференцији је учествовао и амбасадор Краљевине Шведске Јан Лундин.