Божовић је, приликом предстваљања резултата поменутог истраживања, које је спровело то министарство, навела да више од половине испитаника сматра да је у Србији делимично остварена родна равноправност, 26 одсто сматра да уопште не постоји, док се 89 одсто изјаснило да уме да препозна насиље.
Она је нагласила да држава има нулту толеранцију према насиљу, уз напомену да је спроведена кампања "16 дана активизма против насиља над женама" послала јасну поруку о томе у ком правцу треба да се настави деловање.
Према њеним речима, Закон о спречавању насиља у породици који је ступио на снагу 1. јуна 2017. године, већ је дао велике позитивне ефекте, посебно када је у питању удаљавање насилника из породице и забрана приласка жртви.
Државна секретарка је подсетила на то да је Србија једна од 10 земаља које су потписале Истанбулску конвенцију Савета Европе, а имплементација тог документа резултирала је увођењем националног СОС телефона, који ради седам дана у недељи 24 сата, и пружа подршку свим женама које се јаве са територије Србије.
Како је навела, у последњих годину дана стигло је више од 2.500 позива и у 1.200 случајева пружена је директна стручна помоћ женама.
Божовић је као следећи корак навела рад на националној стратегији Владе Србије за борбу против насиља над женама за период од 2020. до 2025. године са двогодишњим акционим планом.
Вршилац дужности помоћника министра у Сектору за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности Нина Митић поручила је да су резултати истраживања почетна тачка за националну стратегију, која ће допринети већој борби против насиља над женама.
Представник Делегације Европске уније у Србији Енрико Висентин рекао да су насиље у породици и родна неравноправност две стране једне медаље, при чему насиље над женама представља кукавички чин против рањиве групе.
Поменутим истраживањем обухваћено је 560 испитаника, а резултати су показали да највећи број сматра да је родна неравноправност најизраженија у области моћи и одлучивања, односно у економији.
Такође, највећи број анкетираних сматра да се жене у Србији са дискриминацијом најчешће сусрећу приликом запошљавања.
Чак 81 одсто испитаника је навело да су пријавили насиље, а као најчешће починиоце насиља над женама више од половине је означило партнера.
Најчешћи узроци који спречавају жене да пријаве насиље су страх и економска зависности, показују резултати истраживања.