Министар без портфеља у Влади Републике Србије задужен за иновације и технолошки развој Ненад Поповић отворио је данас научну конференцију „Четврта индустријска револуција“, истакавши значај инжењерског знања, најснажнијег ресурса Србије.
Било да имате питање, коментар, сугестију или било какав проблем који је у оквиру надлежности Владе, пошаљите нам своју поруку и потрудићемо се да вам одговоримо у најкраћем року. Уколико ваш проблем излази из оквира наших овлашћења, проследићемо поруку надлежној институцији.
Министар без портфеља у Влади Републике Србије задужен за иновације и технолошки развој Ненад Поповић отворио је данас научну конференцију „Четврта индустријска револуција“, истакавши значај инжењерског знања, најснажнијег ресурса Србије.
Поповић је на конференцији коју је организовао Савез инжењера и техничара Србије, оценио да наша земља нема нафту, гас, ни злато, али поседује „друго злато“, а то су њени инжењери.
Инжењерска школа на универзитетитима у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу је нешто најреспектрабилније што Србија данас има, истакао је Поповић.
Он је рекао да је Европска Унија иновације поставила за свој приоритет у наредних 20 година и да је економија заснована на иновацијама стратешки циљ Европе, у чему наша земља препознаје своју велику развојну шансу.
Министар је подсетио на то да је „Гугл“ на основу истраживања које је извела најреспектабилнија светска истраживачка организација, препознао потенцијал наших инжењера као један од водећих у целом свету.
Овај извештај показује да Србија има највећи број ИТ инжењера по глави становника на свету. Извоз ИТ производа и услуга износи преко милијарду и по евра, а такође бележимо и годишњи раст од 25 одсто у области ИТ већ неколико година заредом, рекао је министар.
Поповић је, такође, подсетио на то да је, према истраживању најрелевантније организације за истраживање иновационих стартап екосистема, Стартап Џинома из Сан Франциска, Србија проглашена за једно од пет најбољих места у Европи за инжењерске иновације.
Министар је нагласио да Србија треба да сачува своју традиционалну индустрију, да је дигитално трансформише, али истовремено да уложи напоре како би изградила нове и модернизовала постојеће индустријске капацитете на „паметним основама“.
За две године смо успели да буџет за иновације увећамо 10 пута, а сигуран сам да ћемо тренд буџетског увећања од 35 одсто наставити и у будућности, рекао је он и додао да иновације иду руку под руку са инжењерством и економијом.
Од кључне је важности да наука буде усмерена ка економији и да се финансира из привредних ресурса. Зато је неопходна симбиоза привреде и индустрије на једној страни и науке и иновација на другој, указао је он.
Неопходно је да теме попут вештачке интелигенције, машинског учења, блокчејна, интернета ствари, пронађу адекватно место у истраживачким организацијама и на факултетима, рекао је министар и додао да је у том процесу неопходно радити на јачању комуникационих стартегија.