У 17 прихватних и центара за азил, којима управља Комесаријат за избеглице и миграције, смештено је, на данашњи дан, укупно 4.427 миграната, од којих 807 деце, при чему их је највише из Авганистана, Сирије, Пакистана, Ирака и Бангладеша.
Србија од почетка мигрантске кризе 2015. године, када је кроз нашу земљу прошло више од милион миграната, поступа одговорно, организовано и хумано, максимално се трудећи да задовољи стандарде у области прихвата, збрињавања, смештаја, правне, социјалне и здравствене заштите миграната који се налазе на њеној територији.
Посебно се води рачуна о заштити рањивих категорија – жена, деце, малолетника без пратње, старијих и болесних лица. Деци мигрантима омогућен је приступ обавезном предшколском и основношколском образовању, док један део похађа и средње школе, као и школу за образовање одраслих „Бранко Пешић“ у Београду.
Иако је западнобалканска мигрантска рута званично затворена у марту 2016. године, она није престала да постоји. Мигранти који бораве у Србији и даље имају само један циљ, а то је да што пре стигну до једне од земаља Западне Европе које су њихово крајње жељено одредиште.
Комесаријат за избеглице и миграције изражава захвалност на подршци свим државним институцијама и јединицама локалне самоуправе, које су погођене повећаним бројем миграната, међународним организацијама и донаторима, пре свих ЕУ.
Такође, Комесаријат исказује захвалност и имплемент партнерима, невладином сектору, као и онима који су препознали потребе и помогли локалним заједницама највише погођеним мигрантском кризом.
Србија је решена у намери да преузме још активнију партнерску улогу у решавању мигрантског питања, уз инсистирање да буде део јединственог европског решења.
Услед распада бивше СФРЈ и конфликата који су уследили деведесетих година прошлог века, дошло је до тога да у Србији уточиште потражи више од 800.000 избеглица из бивших југословенских република и интерно расељених лица са Косова и Метохије, које Србија збрињава из буџетских и донаторских средстава.
Миграције су изазов са којим се суочава цела међународна заједница, а Србија може да буде поносна на свој хуман и цивилизован приступ овом глобалном феномену, који није почео јуче и неће престати сутра.