Игор Милановић, као играч (лево) и данас
Пре Милановића, "бесмртници" из некадашње Југославије постали су пливачица Ђурђа Бједов, олимпијска победница 1968. у Мексику у пливању на 200 метара прсним стилом, и ватерполисти Здравко Ковачић, Зоран Јанковић и Мирко Сандић.
Рођен 18. децембра 1965. у Београду, Милановић је за "плаве" одиграо 349 међудржавних утакмица.
Био је олимпијски победник 1984. у Лос Анђелесу и 1988. у Сеулу. Титулу светског првака освајао је 1986. у Мадриду и 1991. у Перту (Аустралија). Такође је био шампион Европе 1991. у Атини.
На такмичењима за ФИНА-куп изборио је две златне и једну сребрну медаљу.
Висок 1,94 метра и тежак 94 кг, Милановић је упамћен по изузетно снажном ударцу: његов победоносни погодак у финалу светског првенства 1986. у Мадриду, три десетине секунда пре истека четвртог продужетка, ушао је у антологију голова међународног ватерполо спорта.
Милановић је почео да игра ватерполо још као јуниор у београдском Партизану, са којим је освојио више трофеја у домаћој и међународној конкуренцији, а још је бранио боје загребачке Младости, Будванске ривијере, Црвене звезде и шпанског клуба Каталуње из Барселоне.
(Танјуг)