П:
О:
Читај ми
Иза измена у реформи образовања стоји стручна јавност
Београд,
19. мај 2004.
Министар просвете и спорта у Влади Републике Србије Љиљана Чолић изјавила је синоћ у емисији Трећег канала "Народ пита" да су планиране измене у систему образовања предвиђене Предлогом закона о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања оправдане и да иза њих стоји стручна јавност, и изразила наду да ће овај закон бити усвојен у Скупштини Србије по хитном поступку. Званични сајт Владе Србије преноси делове овог интервјуа.
Замерка да предлог закона није упућен на јавну расправу:
То се често поставља као питање и примедба, јер се Предлог није нашао на јавној расправи на начин на који неки мисле да треба да буде. Међутим, управо је те измене изнедрило стручно јавно мњење. Ми смо ослушкивали гласове, читали званичне дописе, извештаје, примедбе и представке стручних удружења наставника и удружења учитеља Србије, компетентних личности, професора наставничких факултета - Учитељског, Филолошког, Математичког, и управо су те њихове иницијативе, као и иницијативе представника синдиката довеле до тога да приступимо овим изменама. Значи, јавност је утицала, она је и креирала ове измене. Иза ових промена стоји стручна јавност Србије.
У чему се састоје главне измене:
Суштина је у томе да се Предлог налази на сајту Министарства вец неколико дана, ових дана требало би да буде штампан и у Просветном прегледу, значи у потпуности је доступан јавности, и у електронској, и у писаној форми. Новине се своде на то да смо ми покушали да један закон, такав какав стоји, прилагодимо реалности. Све и да је закон који је на снази идеалан, он је неприменљив у нашим условима, а ми мислимо и да није идеалан. Неприменљив је јер подразумева значајне и радикалне промене система образовања. Међутим, те промене су јако скупе. У образовању у Србији укупно је запослено више од 127 хиљада људи. Ту је потребно велико преструктурирање кадрова, јер ако се иде на систем три разреда-три разреда- три разреда са комбинованом предметном и разредном наставом, поставља се питање шта ће држати наставници, шта професори, а шта учитељи. Реч је о томе да би један, не мали број учитеља, остао без посла и морао би да се доквалификује да би могао да држи посебне предмете, а не разредну наставу. То је јако велики подухват, који је у Србији у овом тренутку неизводљив, и технички и финансијски, и ми то не можемо да изведемо. Невоља је са реформом образовања у Србији у томе што је она некако ишла испред осталих реформи. Јесте образовање инвестиција, али у једном материјалном погледу, образовање је потрошња, а да би се нешто трошило, мора да се има. Значи, наше друштво на овом степену економског и привредног развоја нема снаге то да издржи.
Средства за спровођење реформи:
Реч је о дугорочним међународним уговорима, али су та средства дата наменски. Министарство у претходном сазиву већ је склопило одређене аранжмане како ће се вршити редистрибуција тог новца. Без обзира на то да ли је реч о кредитима или донацијама, ми ту не можемо да мењамо оно што су они утврдили као приоритете, а за нас су то неке споредне ствари. Значи, нисмо у прилици да та средства другачије распоредимо и преусмеримо од онога како је зацртано.
Поред уважавања мишљења стручне јавности, да ли су уважени и ставови родитеља и деце:
Ја желим да чујем децу, и на званичном сајту Министарства имамо емаил адресу, тако да позивам сву децу да се јаве са својим предлозима и сугестијама, и волела бих да чујем мишљење деце пре него родитеља, јер су родитељи лични, свако од њих жели да му дете буде паметно и да научи што више, и то нарочито на нижим нивоима образовања. Ту има лепа народна пословица "конац дело краси". Мислим да није толико битно шта ће дете да учи у првом разреду, већ шта ће да научи до краја једне своје, да кажемо прве фазе школовања, са каквим ће квантумом знања изаћи из основне школе и са каквим ће интелектуалним кредитом ући у даље фазе школовања. То је много битније. Ми смо за један интерактиван приступ настави, у коме нема оне стриктне поделе по којој наставник предаје, а дете учи и одговара. Ти односи морају да се мењају и потребан је један креативнији приступ самог наставника и предавача, који ће омогућити и детету да испољи своју креативност.
Нулти разред:
У нулти разред требало би да иду деца од школске 2006/2007. године зато што је то несто што Србија може да реализује без већих проблема. За почетак, нулти разред биће комбинован. У сеоским школама у којима има по десет ђака, које су исто наше школе, а та деца наша деца, којој дугујемо исти квалитет образовања, у тим случајевима ће се нулти разред одржавати у школама. У градским срединама које имају одличне вртиће у којима деца већ сада уче по нешто што ће им значити у школи, тај нулти разред биће организован у вртићима. Деца ће у нултом разреду учити да пишу, читају, учиће математику, и наравно неће бити оцењивани. Ја ћу се лично заложити за један предмет који је јако занимљив и врло инспиративан и креативан баш за децу у том узрасту, а то је предмет "Руке у тесто". Многима се не допада тај назив, није ни мени док нисам схватила о чему је реч, али сам упознала аутора тог предмета. То је двоструки нобеловац Жорж Шарпа и он је на једном саветовању у Берну пре годину дана држао предавање о том предмету, и причао о томе како је деци из Африке изводио експерименте и објашњавао им феномене из природе, тако да су деца откривала те феномене на њима примерен начин, учествовала су, и изводила експерименте.
Описно оцењивање:
То је нешто што представља велику дилему за нас. У закону, како смо га ми предложили Скупштини и како је прошао Владу Србије, стоји да описно оцењивање остаје у првом и другом разреду основне школе. Међутим, већ су нам стигле неке врло аргументоване сугестије дечјих психијатара и нарочито психолога, да није добро да се деца са првим озбиљним оценама сретну у деветој години живота, дакле у трећем разреду. Ја очекујем на Скупштини да се појави можда амандман тог типа да се тако уведе нумеричко оцењивање у прва два разреда. Европска пракса је ту комбинована. Ми свакодневно анализирамо моделе образовања у европским државама, као бисмо нашли златну средину од онога што постоји у Европи. У њој нема јединственог система образовања, већ постоји јединствен простор образовања у који ми желимо да се интегришемо у потпуности.
Страни језик у првом разреду основне школе:
У Европи 29 држава нема страни језик у првом разреду, и то су државе које су управо ушле у ЕУ - Чешка, Данска, Естонија, Грчка, Мађарска, Литванија, Летонија, Румунија, Словачка, Словенија... Постоје подељена мишљења стручњака. Страни језик биће, према Предлогу измена, изборни предмет, а задржавамо и обавезне изборне предмете.
Национални просветни савет:
То је централно тело, које ће бити респектабилно и у чијем ће се саставу наћи стручњаци за одређене области и дисциплине и људи који ће добрим делом бити непосредно везани за процес наставе. Новина у закону који смо предложили је увођење децентрализације у том смислу. Претходни савет бирала је влада из "редова истакнутих стручњака", при чему се није знало ко и на основу чега процењује да ли је неко стручан. Ми смо желели да се чланови савета бирају у Скупштини и да се зна ко су овлашћени предлагачи. То су стручна удружења наставника, академија наука, представници факултета, значи реч је о већем броју кандидата који ће бити бирани у Скупштини по демократској процедури. Просветни савет бира се на шест година, и он мора да преживи сваку власт, јер представља стуб који одређује стратегију образовања.
Грађанско васпитање и веронаука:
То и даље остају изборни предмети, и када дете изабере један од њих, новина коју смо унели је да оно наставља да га учи и следеће године, што значи да нема шетања од једног до другог предмета, јер учење сваког од њих подразумева и захтева неки континуитет.
Поправни испит и број рокова:
Ученици са две негативне оцене имају један поправни испит, и то смо регулисали на тај начин јер пракса показује да су се ђаци опустили, зато што рачунају на то да имају право на четири слабе оцене и два поправна рока, а то их не учи да стичу радне навике које су неопходне у образовању, као што је неопходна и одређена дисциплина у школама. Не можемо децу учити анархији и кампањском раду.
Ко је у центру пажње, а ко у центру реформе:
У центру пажње су деца, циљна група су деца, а у центру реформе дефинитивно су наставници због тога што, ако су наставници носиоци реформе, ако они носе сав терет на својим леђима, па ваљда они треба да буду и центар реформског процеса. Цела Европа свесна је чињенице да у центру реформе треба да буду наставници, али не због себе, већ због деце.
То се често поставља као питање и примедба, јер се Предлог није нашао на јавној расправи на начин на који неки мисле да треба да буде. Међутим, управо је те измене изнедрило стручно јавно мњење. Ми смо ослушкивали гласове, читали званичне дописе, извештаје, примедбе и представке стручних удружења наставника и удружења учитеља Србије, компетентних личности, професора наставничких факултета - Учитељског, Филолошког, Математичког, и управо су те њихове иницијативе, као и иницијативе представника синдиката довеле до тога да приступимо овим изменама. Значи, јавност је утицала, она је и креирала ове измене. Иза ових промена стоји стручна јавност Србије.
У чему се састоје главне измене:
Суштина је у томе да се Предлог налази на сајту Министарства вец неколико дана, ових дана требало би да буде штампан и у Просветном прегледу, значи у потпуности је доступан јавности, и у електронској, и у писаној форми. Новине се своде на то да смо ми покушали да један закон, такав какав стоји, прилагодимо реалности. Све и да је закон који је на снази идеалан, он је неприменљив у нашим условима, а ми мислимо и да није идеалан. Неприменљив је јер подразумева значајне и радикалне промене система образовања. Међутим, те промене су јако скупе. У образовању у Србији укупно је запослено више од 127 хиљада људи. Ту је потребно велико преструктурирање кадрова, јер ако се иде на систем три разреда-три разреда- три разреда са комбинованом предметном и разредном наставом, поставља се питање шта ће држати наставници, шта професори, а шта учитељи. Реч је о томе да би један, не мали број учитеља, остао без посла и морао би да се доквалификује да би могао да држи посебне предмете, а не разредну наставу. То је јако велики подухват, који је у Србији у овом тренутку неизводљив, и технички и финансијски, и ми то не можемо да изведемо. Невоља је са реформом образовања у Србији у томе што је она некако ишла испред осталих реформи. Јесте образовање инвестиција, али у једном материјалном погледу, образовање је потрошња, а да би се нешто трошило, мора да се има. Значи, наше друштво на овом степену економског и привредног развоја нема снаге то да издржи.
Средства за спровођење реформи:
Реч је о дугорочним међународним уговорима, али су та средства дата наменски. Министарство у претходном сазиву већ је склопило одређене аранжмане како ће се вршити редистрибуција тог новца. Без обзира на то да ли је реч о кредитима или донацијама, ми ту не можемо да мењамо оно што су они утврдили као приоритете, а за нас су то неке споредне ствари. Значи, нисмо у прилици да та средства другачије распоредимо и преусмеримо од онога како је зацртано.
Поред уважавања мишљења стручне јавности, да ли су уважени и ставови родитеља и деце:
Ја желим да чујем децу, и на званичном сајту Министарства имамо емаил адресу, тако да позивам сву децу да се јаве са својим предлозима и сугестијама, и волела бих да чујем мишљење деце пре него родитеља, јер су родитељи лични, свако од њих жели да му дете буде паметно и да научи што више, и то нарочито на нижим нивоима образовања. Ту има лепа народна пословица "конац дело краси". Мислим да није толико битно шта ће дете да учи у првом разреду, већ шта ће да научи до краја једне своје, да кажемо прве фазе школовања, са каквим ће квантумом знања изаћи из основне школе и са каквим ће интелектуалним кредитом ући у даље фазе школовања. То је много битније. Ми смо за један интерактиван приступ настави, у коме нема оне стриктне поделе по којој наставник предаје, а дете учи и одговара. Ти односи морају да се мењају и потребан је један креативнији приступ самог наставника и предавача, који ће омогућити и детету да испољи своју креативност.
Нулти разред:
У нулти разред требало би да иду деца од школске 2006/2007. године зато што је то несто што Србија може да реализује без већих проблема. За почетак, нулти разред биће комбинован. У сеоским школама у којима има по десет ђака, које су исто наше школе, а та деца наша деца, којој дугујемо исти квалитет образовања, у тим случајевима ће се нулти разред одржавати у школама. У градским срединама које имају одличне вртиће у којима деца већ сада уче по нешто што ће им значити у школи, тај нулти разред биће организован у вртићима. Деца ће у нултом разреду учити да пишу, читају, учиће математику, и наравно неће бити оцењивани. Ја ћу се лично заложити за један предмет који је јако занимљив и врло инспиративан и креативан баш за децу у том узрасту, а то је предмет "Руке у тесто". Многима се не допада тај назив, није ни мени док нисам схватила о чему је реч, али сам упознала аутора тог предмета. То је двоструки нобеловац Жорж Шарпа и он је на једном саветовању у Берну пре годину дана држао предавање о том предмету, и причао о томе како је деци из Африке изводио експерименте и објашњавао им феномене из природе, тако да су деца откривала те феномене на њима примерен начин, учествовала су, и изводила експерименте.
Описно оцењивање:
То је нешто што представља велику дилему за нас. У закону, како смо га ми предложили Скупштини и како је прошао Владу Србије, стоји да описно оцењивање остаје у првом и другом разреду основне школе. Међутим, већ су нам стигле неке врло аргументоване сугестије дечјих психијатара и нарочито психолога, да није добро да се деца са првим озбиљним оценама сретну у деветој години живота, дакле у трећем разреду. Ја очекујем на Скупштини да се појави можда амандман тог типа да се тако уведе нумеричко оцењивање у прва два разреда. Европска пракса је ту комбинована. Ми свакодневно анализирамо моделе образовања у европским државама, као бисмо нашли златну средину од онога што постоји у Европи. У њој нема јединственог система образовања, већ постоји јединствен простор образовања у који ми желимо да се интегришемо у потпуности.
Страни језик у првом разреду основне школе:
У Европи 29 држава нема страни језик у првом разреду, и то су државе које су управо ушле у ЕУ - Чешка, Данска, Естонија, Грчка, Мађарска, Литванија, Летонија, Румунија, Словачка, Словенија... Постоје подељена мишљења стручњака. Страни језик биће, према Предлогу измена, изборни предмет, а задржавамо и обавезне изборне предмете.
Национални просветни савет:
То је централно тело, које ће бити респектабилно и у чијем ће се саставу наћи стручњаци за одређене области и дисциплине и људи који ће добрим делом бити непосредно везани за процес наставе. Новина у закону који смо предложили је увођење децентрализације у том смислу. Претходни савет бирала је влада из "редова истакнутих стручњака", при чему се није знало ко и на основу чега процењује да ли је неко стручан. Ми смо желели да се чланови савета бирају у Скупштини и да се зна ко су овлашћени предлагачи. То су стручна удружења наставника, академија наука, представници факултета, значи реч је о већем броју кандидата који ће бити бирани у Скупштини по демократској процедури. Просветни савет бира се на шест година, и он мора да преживи сваку власт, јер представља стуб који одређује стратегију образовања.
Грађанско васпитање и веронаука:
То и даље остају изборни предмети, и када дете изабере један од њих, новина коју смо унели је да оно наставља да га учи и следеће године, што значи да нема шетања од једног до другог предмета, јер учење сваког од њих подразумева и захтева неки континуитет.
Поправни испит и број рокова:
Ученици са две негативне оцене имају један поправни испит, и то смо регулисали на тај начин јер пракса показује да су се ђаци опустили, зато што рачунају на то да имају право на четири слабе оцене и два поправна рока, а то их не учи да стичу радне навике које су неопходне у образовању, као што је неопходна и одређена дисциплина у школама. Не можемо децу учити анархији и кампањском раду.
Ко је у центру пажње, а ко у центру реформе:
У центру пажње су деца, циљна група су деца, а у центру реформе дефинитивно су наставници због тога што, ако су наставници носиоци реформе, ако они носе сав терет на својим леђима, па ваљда они треба да буду и центар реформског процеса. Цела Европа свесна је чињенице да у центру реформе треба да буду наставници, али не због себе, већ због деце.
-
Београд, 18. децембар 2024.Убрзани развој сарадње Србије и Турске у многим областима
-
Београд, 2. децембар 2024.Нови производни капацитети од кључног значаја за енергетски...
-
Београд, 17. новембар 2024.Убрзани раст и развој ИКТ сектора један од приоритета Владе
-
Београд, 14. новембар 2024.Континуираним дијалогом до унапређења области јавног...
-
Београд, 29. октобар 2024.Држава рекламирање кладионица своди на минимум
-
Београд, 27. септембар 2024.Активности на промоцији праве слике Србије у иностранству
-
Београд, 29. август 2024.Значајна искуства Француске у дугорочном обезбеђивању...
-
Београд, 9. август 2024.Отвореним и конструктивним дијалогом против подела у друштву
-
Београд, 7. август 2024.У првих шест месеци забележен пораст броја страних туриста за 10...
-
Београд, 3. август 2024.Неопходни разговори у сфери јавног информисања