Министар енергетике и рударства у Влади Републике Србије Александар Антић изјавио је данас да ће прве количине гаса из Турског тока потећи кроз магистрални гасовод у Србији у другој половини године, највероватније у октобру, када почиње следећа гасна сезона.
П:
О:
Читај ми
Гас из Турског тока у Србији у другој половини године
Београд,
4. јануар 2020.
Антић је у изјави за агенцију Танјуг навео да је завршено полагање цеви дуж гасовода у нашој земљи у дужини од 403 километра, a остало je да се заврше мерне станице и велика компресорска станица у околини Жабара, која треба да обезбеди пуну функцију гасовода.
Он је објаснио да ће тако, по пуштању компресорске станице у Бугарској и поменуте станице у Србији, бити обезбеђен неопходан притисак да би тај гас наставио да тече ка Мађарској и даље до централноеврoпских гасних складишта.
Као што смо планирали, прошле године смо завршили полагање цеви од границе са Бугарском до границе са Мађарском. Реч је о пројекту који је реализован изузетном динамиком, с обзиром на то да су прве активности почеле крајем априла 2019. године и да је већ у децембру било положено 403 километра цеви, истакао је министар.
Према његовим речима, све је реализовано захваљујући доброј организацији и уз учешће великог броја српских компанија.
Министар је нагласио да ће 2020. бити година великих инвестиција у енергетском и рударском сектору и да очекује снажну инвестициону политику ЕПС-а, који наставља започете пројекте.
Ова година ће, као део Националног инвестиционог плана „Србија 2025“ и део инвестиционе политике наших енергетских компанија и Министарства, бити врло динамична и са значајним пројектима, који ће се дугорочно одразити на енергетску стабилност и на читаву рударску индустрију, указао је Антић.
Министар је међу велике пројекте и инвестиције у 2020. години уврстио и завршетак постројења за дубоку прераду у НИС-у, што је инвестиција вредна приближно 300 милиона евра.
Према његовим речима, та инвестиција ће до краја завршити процес модернизације наше рафинерије и учинити је ефикаснијом, а тржиште снабдети са најбољим могућим дериватима, највишег квалитета у складу са европским стандардима.
Такође, како је навео, очекује се завршетак ТЕТО (Термоелектрана-топлана) Панчево у којој би производња електроничне енергије требало да почне у четвртом кварталу 2020. године.
Антић је указао на то да се ове године очекује завршетак планске документације и затварање финансијске конструкције, као и избор извођача радова за неколико врло важних пројеката.
Министар је рекао да се протеклих година интензивно радило на ревитализацији хидроелектране Ђердап 1 и да се сада креће и у ревитализацију Ђердапа 2.
Када је реч о термосектору, он је истакао ће се градити нови блок Термоелектране Колубара Б, снаге 350 мегавата, који би користио угаљ из костолачког басена.
Такође, важан је пројекат за одсумпоравање Термоелектране Никола Тесла Б у Обреновцу, који треба да обезбеди да наши највећи блокови у ТЕНТ- Б добију потребне еколошке стандарде како би могли да наставе да раде наредних деценија, објаснио је Антић.
Према његовим речима, радиће се на модернизацији блокова у ТЕНТ А - блокови А1 и А2, који су изузетно значајни за производњу струје и чија су модернизација и подизање ефикасности услов да наставе да раде и након 2023. године.
ЕПС ће почети у четвртом кварталу 2020. изградњу ветропарка Костолац снаге 66 мегавата, што је и први велики пројекат из обновљивих извора енергије који ће радити ЕПС, ако се изузме хидросектор, нагласио је Антић.
Надам се да ћемо донети инвестициону одлуку да приступимо и реализацији пројекта за градњу нове реверзибилне хидроелектране Бистрица. У питању је капитални пројекат који би могао да промени нашу укупну енергетику у будућности, пошто ће то постројење омогућити да у наредним деценијама развијамо нове пројекте из обновљивих извора енергије, навео је министар.
Он је подсетио на то да је кинеска компанија „Зиђин“ преузела РТБ Бор, и нагласио да је та компанија остварила изузетно добре резултате већ у првој години управљања РТБ-ом.
Приходи су већи за приближно 60 одсто, производња је значајно повећана, а топионица ради у пуном капацитету, тако да је компанија позитивно завршила 2019. годину, то јест са профитом, рекао је Антић.
Министар је указао на то да „Зиђин“ интензивно ради и на пројекту отварања рудника Чукару Пеки, чија би изградња могла да почне у 2020. години, а експлоатација у другој половини 2021. године.
Очекујемо да ће у наредних неколико година рударство са садашњих два одсто учешћа у БДП-у порасти на четири до пет одсто, што ће дати велики допринос укупном развоју српске привреде, нагласио је Антић.
Он је подсетио на то да се очекује и реализација пројекта "Јадар" код Лознице на коме ради компанија „Рио Тинто“ у вези са експлоатацијом литијума.
Аутор:
Танјуг
-
Београд, 7. октобар 2024.Честитка Жигманова београдском надбискупу Ладиславу Немету
-
Београд/Гитега, 7. октобар 2024.Потенцијал за сарадњу Србије и Бурундија у бројним областима
-
Београд, 7. октобар 2024.Наставак сарадње са Светском банком на унапређењу сектора...
-
Београд/Минхен, 7. октобар 2024.Беговић посетила Институт Макс Планк у Минхену
-
Београд, 7. октобар 2024.Подршка манифестацијама које промовишу заштиту дечјих права и...
-
Београд, 7. октобар 2024.Фокус новинарима да буду резултати мера и политика које се...
-
Београд, 6. октобар 2024.Ђурић упутио честитку београдском надбискупу Ладиславу Немету
-
Београд/Најроби, 6. октобар 2024.Интензивирање сарадње у области трговине са Кенијом
-
Чајетина, 6. октобар 2024.Изузетна посвећеност младима и женама у Златиборском округу
-
Београд/Нова Горица, 5. октобар 2024.Рад на очувању српског идентитета и културе у Новој Горици