Јоксимовић је у изјави за агенцију Танјуг објаснила да је политика проширења и европских интеграција мировни и добровољни начин повезивања европских народа у једну договорно градећу заједницу основних вредности, а у које спадају и поштовање мањинских, али и верских права у Европи.
Ту вредност би, поред ЕУ, требало да гарантују и политички стабилне институције држава кандидата за чланство, а које би у оквиру владавине права требало да гарантују поштовање људских права и права мањина, рекла је министарка.
Она је истакла да се на дискриминацији једног значајног дела грађана не може градити кредибилна политика регионалне сарадње, посебно када је реч о држави која је један од водећих кандидата за чланство у ЕУ, као што је Црна Гора.
Према њеним речима, Србија је једина земља која je морала да у процесу преговора, у оквиру Поглавља 23, усвоји додатни посебни кредибилни Акциони план за остваривање права националних мањина.
Јоксимовић је напоменула да то није био случај са другим државама региона, које су у међувремену постале чланице ЕУ, као ни са Црном Гором као кандидатом за чланство, а које су, исто као и Србија, мултиетничке државе.
Једино је Србија била вољна да питање унапређења права националних мањина подигне на виши ниво, усвајањем таквог акционог плана, по чему је далеко испред свих осталих држава у региону када је реч о поштовању међународних стандарда, нагласила је она.
Министарка је указала на то да се поменути стандарди тичу јачања личног статуса и положаја припадника националних мањина, забране било ког вида дискриминације по верској и националној основи и заштите права националних мањина у области културе и медија.
Према њеним речима, ови стандарди се тичу и загарантованих слобода вероисповести, где су цркве и верске заједнице равноправне и слободне да самостално располажу имовином и уређују своју унутрашњу организацију и верске послове.
Такође, односе се и на употребу матерњег језика и писма у свим доменима рада и живота, образовање на матерњем језику, обезбеђивање демократске партиципипације припадника мањина, заступљеност припадника националних мањина у јавном сектору и јавним предузећима, постојање кредибилних националних савета националних мањина, као и на јачање економског положаја припадника мањинских заједница, навела је министарка.
Јоксимовић је истакла и да Србија као држава кандидат активно доприноси јачању европских цивилизацијских тековина и регионалној сарадњи, при чему је усвојила посебан правни оквир за унапређење права националних мањина.
Она је рекла да се овим оквиром у целини доприноси делотворној и равноправној примени препорука Саветодавног комитета Оквирне конвенције Савета Европе за заштиту националних мањина и ECRI (The European Commission against Racism and Intolerance).
Ово је тема за све у региону, али и ЕУ, која мора да посвети више суштинске пажње и другима, макар онолико колико је и од Србије тражено и очекивано, и што наша земља кредибилно спроводи, поручила је Јоксимовић.