Ови акти представљени су у оквиру јавне расправе о стратешким националним документима у борби против климатских промена.
Усвајањем поменутих докумената, Србија испуњава своје обавезе према међународној заједници у борби против климатских промена, и доприноси постизању циљева договорених Оквирном конвенцијом УН о климатским променама и Споразума из Париза, чији је наша земља потписник.
Јовић је објаснила да се Стратегијом нискоугљеничног развоја дефинише дугорочна путања нискоугљеничног развоја Србије ка неутралном и климатски отпорном друштву, што уједно представља допринос наше земље глобалној борби против климатских промена.
Ми нисмо изоловани од осталог света и морамо да уложимо напоре да наше друштво модернизујемо у складу са принципима одрживог и нискоугљеничног развоја, нагласила је она.
Јовић је додала да ће, упркос бројним изазовима који предстоје, нискоугљенична трансформација допринети модернизацији и већој конкурентности српске привреде на светском тржишту, чистијој животној средини, али и промени свести о значају смањења емисије гасова са ефектом стаклене баште.
Према њеним речима, у овој години, која ће бити историјска за борбу против климатских промена, Србија ће Секретаријату Оквирне конвенције доставити и амбициозније националне доприносе за смањење емисије гасова са ефектом стаклене баште.
Помоћница министра је, изражавајући захвалност ЕУ на помоћи и подршци у изради ових докумената, нагласила да овим Србија истовремено остварује још један корак у процесу придруживања Унији, која је повећала своју амбициозност у области климатских промена, са намером да Европа постане климатски неутралан континент.
Србија ће као земља кандидат за ЕУ остваривати ове изузетно захтевне задатке, водећи рачуна о добробити и интересима наших грађана и привреде, али исто тако о интересима Планете на којој живимо, поручила је она.
Дугорочна Стратегија нискоугљеничног развоја са Акционим планом дефинише 27 конкретних мера које се односе на релевантне секторе, којима ће се непосредно допринети смањењу емисија гасова са ефектом стаклене баште, али и свеукупног загађења животне средине.
Стратегијом је предвиђено шест различитих сценарија смањења и ублажавања последица климатских промена, са крајњим циљем да до 2050. године Србија постане климатски неутрална и климатски отпорна земља.
Виши научни сарадник Републичке агенције за просторно планирање Марина Ненковић-Ризнић представила је Нацрт извештаја о стратешкој процени утицаја Стратегије нискоугљеничног развоја на животну средину.
Овај нацрт, како је указала, показује да ће примена мера које предвиђа поменута стратегија имати позитивне ефекте на националном, регионалном и међународном нивоу.
Она је истакла да је широка јавност била укључена у најранијој фази израде извештаја, што је допринело темељности и обухватности овог документа.
Јавна расправа о Предлогу стратегије нискоугљеничног развоја и јавна расправа о Нацрту извештаја о стратешкој процени утицаја Стратегије нискоугљеничног развоја на животну средину трајаће до 24. јануара.
Овом приликом позвани су представници државних органа и институција, стручне, научне јавности, цивилног сектора, сви заинтересовани грађани, да својим коментарима, сугестијама и предлозима допринесу квалитету ових докумената.
Нацрти докумената доступни су за увид и преузимање на интернет страници Министарства заштите животне средине, на порталу е-Управе и на интернет страници пројекта.