Триван је, у изјави за агенцију Бета, навео податак да је Министарство тражило од 145 општина и градова да се изјасне о томе да ли су израдили планове квалитета ваздуха, које су дужни да имају по Закону о заштити ваздуха, али да је добило одговор од само 66 локалних самоуправа.
Од тога је њих 29 навело да ће ове године тек почети да мери квалитет ваздуха, 16 тек планира израду мера за побољшање квалитета ваздуха, а 21 локална самоуправа се изјаснила да не врши мерење, нити планира израду одговарајућих планова за то, пренео је министар.
Он је прецизирао да је допис локалним самоуправама о плановима за мерење квалитета ваздуха послат у новембру прошле године, оценивши да су одговори катастрофални и да се то неће толерисати.
Инспекција је зато добила налог да хитно оде у све локалне самоуправе и на терену провери да ли постоје планови и да ли се они спроводе, рекао је Триван и навео да ће сви који нису израдили планове бити кажњени према закону.
Према његовим речима, у року од десетак дана јавност ће бити упозната са детаљима инспекцијског надзора, односно са тиме шта су локалне самоуправе урадиле по питању смањења загађења ваздуха.
Триван је објаснио да се није раније кренуло са кажњавањем локалних самоуправа у вези са постојањем планова квалитета ваздуха јер оне у великом броју случајева нису имале капацитете да спроведу прописе због мањка стручних људи, али пре свега због недостатка новца.
Он је, такође, истакао да се Министарство заштите животне средине бавило заштитом ваздуха и пре него што је заштитник грађана покренуо поступак контроле рада у вези са загађењем.
Министар је подсетио на то да је 2018. године инспекција за заштиту животне средине урадила 83 надзора емисије гасова, односно калитета ваздуха, а поднета је једна прекршајна и 13 пријава за привредни преступ, док су прошле године урађена 94 надзора и поднета једна прекршајна и 12 пријава за привредни преступ.
Можда се могло и више, али је тренутно премало еколошких инспектора, њих око 50, због чега се ради на њиховом повећању за још најмање 30 људи, рекао је Триван.
Министарство је, како је подвукао, урадило оно што је одмах могло да се учини за побољшање квалитета ваздуха – спровело је акцију пошумљавања, па је тако 2018. пошумљено 150 хектара, а прошле године 131 хектар.
Према његовим речима, са међународним организацијама прошле године је започет пројекат стратегије заштите ваздуха, а предложено је да се до краја ове или 2021. године забрани увоз возила са евро 3, а можда и евро 4 моторима, јер је саобраћај један од највећих загађивача.
Триван је указао на то да су највећи загађивачи у Србији, као и свугде у свету, термоелектране, градске топлане, индивидуалне котларнице јавних установа, али и породичне котларнице.