Потпредседница Владе je на почетку образлагања предложених закона истакла да је њихов главни циљ ефикаснија реализација пројеката и наставак реформи, подсетивши на то да је у претходних неколико година изграђено 350 километара ауто-путева и обновљено више од 500 километара пруга.
Она је додала да су управо та искуства била основ за израду Предлога закона о посебним поступцима ради реализације пројеката изградње и реконструкције линијских инфраструктурних објеката од посебног значаја за Републику Србију.
Овај закон, како је навела, треба да омогући да будемо ефикаснији у реализацији инфраструктурних пројеката, посебно имајући у виду да нас чекају бројни нови пројекти у оквиру инвестиционог плана “Србија 2025”.
То се посебно односи на брже решавање имовинско-правних односа, с обзиром на то да ће се нови пројекти реализовати на око 50.000 парцела. Такође, усвајање закона ће помоћи да као држава не дајемо основ извођачима за одштетне захтеве и да плаћамо пенале за обавезе које нисмо успели да испунимо, истакла је Михајловић.
Према њеним речима, већ је обележен почетак радова на Моравском коридору, као и на ауто-путу и брзој саобраћајници Рума–Шабац–Лозница, почели су радови и на ауто-путу Сремска Рача-Кузмин, као и на деоници ауто-пута “Милош Велики” од Пожеге до Бољара, а припрема се и почетак радова на Фрушкогорском коридору, као и брзој саобраћајници Иверак–Лајковац.
Верујемо да ћемо ове године, у трећем кварталу, почети радове и на пројекту Ниш–Мердаре–Приштина, односно на првој деоници, од Ниша до Плочника. Ради се и документација за деоницу Пожега–Бољаре, као и за шумадијски коридор “Вожд Карађорђе”, навела је Михајловић.
Она је, говорећи о Предлогу закона о изменама и допунама Закона о планирању и изградњи, нагласила да је Србија данас девета на свету на "Дуинг бизнис" листи Светске банке и да је намера Владе да настави прилагођавање домаћих прописа европским нормама и унапреди одређене норме у закону.
У овом закону, како је истакла, посебно ћемо се бавити питањем лиценци инжењера, где ће постојати њихова обавеза за континуираном едукацијом.
Потпредседница Владе је подсетила на то да у реализацији пројекта изградње брзе пруге Београд–Будимпшта од Београда до Новог Сада, домаће пројектантске куће нису имале довољно знања да саме ураде пројектовање јер се нису раније сусреле са таквим пројектима, те су им помагали кинески инжењери, као и да је било случајева да поједини чланови ревизионе комисије нису били упознати са одређеним стандардима који већ постоје у свету.
Михајловић је указала на то да ће усвајање Предлога закона о Регистру просторних јединица и Адресном регистру омогућити да се реши питање великог броја грађана који немају адекватну адресу становања.
Укупно око три милиона грађана има пријављено пребивалиште у улицама без одређеног кућног броја, од чега је 2,6 милиона грађана пријављено на адресама за које није одређен ни назив улице, а овим законом желимо да уредимо ту област, објаснила је она.
Она је напоменула да Предлог закона о изменама и допунама Закона о претварању права коришћења у право својине на грађевинском земљишту уз накнаду треба да омогући ефикаснију примену законских одредби у пракси.
Према њеним речома, Предлог закона о измени Закона о посебним условима за реализацију пројекта изградње станова за припаднике снага безбедности омогућиће да се повећа максимална спратност објеката који се граде у оквиру овог пројекта, са шест на осам спратова.
Први станови за снаге безбедности биће завршени крајем фебруара или почетком марта у Врању, а почињемо изградњу још близу 8.000 станова и расписујемо тендере до краја априла, рекла је потпредседница Владе.
Михајловић је подсетила и на то да је у 2019. години пуштено у саобраћај око 130 километара нових ауто-путева и да измене Закона о превозу путника у друмском саобаћају треба, између осталог, да омогуће ефикасније усаглашавање редова вожње у јавном међумесном саобраћају, које ће пратити динамику изградње нових ауто-путева.
Она је навела да се у водни саобраћај улаже приближно 500 милиона евра, а да ће измене Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама омогућити ефикаснију реализацију пројеката преношењем одређених надлежности с Агенције за управљање лукама на ресорно министарство и регулисати тзв. минимални ниво рентабилности лучких услуга.
Такође, како је додала, други закон из ове области, Предлог закона о хидрографској делатности, има за циљ да уреди правни оквир за ову делатност и допринесе већој безбедности пловидбе.
Пред посланицима су, како је навела она, и два предлога одлука о одузимању својства добра у општој употреби делу железничке инфраструктуре.
У питању је железничка инфраструктура која чак и физички не постоји на око 400 километара, а постоји у књигама железнице и на њу се плаћају одређене накнаде, па ће ове одлуке омогућити да се земљиште које се не користи врати на располагање држави, додала је она.
Поред ових закона, на дневном реду су и Предлог закона о потврђивању Споразума о ваздушном саобраћају између Владе Републике Србије и Владе Исламске Републике Иран и Предлог закона о потврђивању Анекса I Споразума између Владе Републике Србије и Владе Републике Турске о сарадњи у области инфраструктурних пројеката.