Кочовић је у изјави за јавност подсетила на то да је 2012. године бивша Комисија за акредитацију и проверу квалитета (КАПК) изабрана за пуноправног члана ЕНQА, а 2017. године стављена "под праћење" како би се уочени недостаци у примени европских стандарда исправили.
Она је навела да је Национално акредитационо тело (НАТ) као правни следбеник бивше Комисије за акредитацију и проверу квалитета (КАПК) наследило овај статус.
Према њеним речима, промењени су правилници и стандарди да би се отклониле примедбе због којих је бивши КАПК стављен у статус члана под надгледањем.
Такође, успостављене су независне петочлане рецензентске комисије које чине три професора, стручњак из праксе и студент, и на тај начин кључна улога у акредитацији високошколских установа и студијских програма дата је рецензентским комисијама.
Приликом доношења одлуке Комисија за акредитацију не би требало да промени мишљење рецензентске комисије осим ако није реч о кршењу закона, а до сада није било таквих случајева, истакла је Кочовић.
НАТ је, како је указала, отклонио све уочене недостатке у циљу задржавања пуноправног чланства у ЕНQА, да би у потпуности интегрисали систем високог образовања у Србији са системом у европском простору, поштујући стандарде прописане од стране ЕНQА.
Она је рекла да је НАТ у октобру 2019. године имао спољашњу проверу четворочлане комисије рецензената ЕНQА, и изразила уверење да је НАТ добро представио своје досадашње резултате.
Кочовић је додала и да је у протеклих годину и по дана урађено много на формирању нове методологије за акредитацију и спољашњу проверу квалитета.
Да бисмо доказали да не само да смо формирали нову методологију већ и да је примењујемо у пракси, ЕНQА је тражила од нас да пре њиховог доласка у спољашњу проверу НАТ документујемо да смо спровели поступак акредитације бар пет високошколских установа односно студијских програма по тој методологији, објаснила је Кочовић.
Она је навела да је за потребе представљања примене новог система акредитације по новој методологији рецензентском тиму ЕНQА спроведен поступак акредитације студијских програма следећих високошколских установа: Универзитет Сингидунум, Електротехнички факултет Београд, Електронски факултет Ниш, Машински факултет Београд, Факултет организационих наука Београд, Математички факултет Београд и Факултет инжењерских наука Крагујевац.
Универзитет Сингидунум је први у марту поднео захтеве за акредитацију својих студијских програма, од којих су два акредитована у јуну. Остали наведени факултети су поднели захтеве за акредитацију студијских програма крајем јуна, и ти студијски програми акредитовани су почетком октобра, напоменула је она.
Кочовић је нагласила да је нова методологија омогућила значајно повећање ефикасности спровођења поступака акредитације.
Према њеним речима, имајући у виду да су наведене установе предале уредну и озбиљно припремљену документацију, већина студијских програма свих ових установа је акредитована у року од приближно три месеца.
Треба нагласити да рецензентски тим ЕНQА није имао ниједну примедбу на ове спроведене акредитације, закључила је Кочовић.