Саопштење преносимо у целини:
"Реформа финансирања и организације науке у Србији донела је нови законски оквир после пуних 15 година, уз неподељену подршку научне заједнице. Основан је Фонд за науку након дугогодишњих захтева академске заједнице, те уведено институционално финансирање на које се чекало више деценија.
Повећана су буџетска издвајања за 46,3 одсто у последњих пет година, а плате истраживача су од 2016. повећане за 32,2 одсто. Обезбеђена су додатна улагања из других извора за наредних неколико година у износу од 74,5 милиона евра.
У претходне две године примљено је 1.350 истраживача, студената докторских студија са просеком преко 9 и млађих од 30 година, како би се достигли европски и светски стандарди у броју истраживача, а млади задржали у земљи. Академска заједница остварује до сада најбоље резултате на пољу међународне сарадње. Више од 100 милиона евра је повучено преко пројеката кроз програм Хоризонт 2020.
У стратешком, управљачком и надзорном смислу, задржана су претходна добра решења и усвојена нова. Донета је стратегија вештачке интелигенције. У финалној фази усвајања је стратегија паметне специјализације, која идентификује приоритетне правце развоја. У изради је и нова национална стратегија научног и технолошког развоја, чија примена почиње 2021. године.
Одредбе које су везане за избор директора и управних одбора института у новодонетом Закону о науци и истраживањима („Службени гласник РС“, број 49/19) нису мењане у односу на Закон о научноистраживачкој делатности из 2005. године.
За време мандата ове владе, у мрежи од 59 института, именовани су председници и чланови управних одбора 40 института чији је оснивач Република, и изабрано, односно именовано више од 50 директора института, од којих су само три директора у статусу вршиоца дужности, чиме је мрежа института суштински ојачана, а институционални капацитети и аутономија додатно оснажени.
У потпуности је у свим претходним ситуацијама, а преко управних одбора, испоштована законска процедура избора директора, која укључује јавне конкурсе.
Успостављањем Фонда за науку, одвајају се послови везани за креирање научних политика од оперативних послова селекције и додељивања компететивних научноистраживачких пројеката, те праћења њихове реализације. На овај начин, загарантована је суштинска аутономија научноистраживачког рада институција, али и појединаца.
Програми Фонда предвиђају и подршку иницијативама које долазе из саме академске заједнице.
Са друге стране, кроз Закон о науци и истраживањима, увођењем институционалног финансирања, елиминисана је неизвесност у раду и омогућено вишегодишње планирање активности. Сигурно финансирање, уз квалитетан законодавни оквир, гарант је стручног, независног и непристрасног рада наших научноистраживачких институција," наводи се у саопштењу.