Кркобабић је на конференцији у Привредној комори Војводине "Подстицаји за задруге у 2020. години на републичком и покрајинском нивоу", поручио да доживљавамо ренесансу задругарства.
Задруге су одговор на неколико кључних питања: како опстати на малом и уситњеном поседу, како бити продуктиван, како избећи накупце и прекупце, продати свој производ и наплатити га, рекао је Кркобабић.
Према његовим речима, акцијом Владе Србије "500 задруга у 500 села" од почетка њеног спровођења 2017. године до данас основано је 650 "фабрика на отвореном", што нико није очекивао.
Он је објаснио да су до сада из републичког програма намењеног задругарству подстицајна средства добиле 152 задруге.
У 2020. години за ревитализацију задругарства опредељено је нових 580 милиона динара, а јавни конкурс за доделу тих средстава очекује се у првој половини године.
Покрајински секретар за пољопривреду, водопривреду и шумарство Вук Радојевић истакао је да је удруживање императив за опстанак села.
Покрајинска влада ће наставити да улаже у задругарство и радује ме што су пољопривредници препознали и заштитили свој интерес удруживањем, рекао је Радојевић.
Председник Задружног савеза Војводине Радислав Јованов оценио је да су задруге Војводине стале на ноге.
Задруге су кренуле путем развоја и инвестиција и полако иду ка коначном циљу, а то је да буду основни чинилац развоја и организатор живота у малим срединама, рекао је Јованов.
Ова, друга по реду конференција у организацији Задружног савеза Војводине, на тему задругарства и подстицајних мера које у овој години спроводе републичка и покрајинска влада, окупила је више од од две стотине званица.
Међу њима су били и представници Развојног фонда Војводине, Гаранцијског фонда Војводине, председник Академијског одбора за село Српске академије науке и уметности (САНУ) Драган Шкорић, бројни стручњаци из области привреде, пољопривреде, аналитичари, али и директори задруга и пољопривредни произвођачи.