Ђорђевић је рекао да је приоритет Владе Србије брига о грађанима и остваривање њихових права, поготово у области рада и радног права и заштите на раду, те да је рад тог инспектората од велике важности за све грађане Србије.
Према његовим речима, Инспекторат за рад је у последње три године, односно у периоду од 2017. до 2019. године затекао 52.375 лица на раду „на црно“, а након извршених инспекцијских надзора, послодавци су засновали радни однос са 45.207 лица.
Он је напоменуо да је у наведеном периоду откривено и 2.398 нерегистрованих субјеката, а одмах након надзора у Агенцији за привредне регистре регистровало се 1.499 субјеката, односно уведени су у легалне токове, што представља добре резултате.
Да би мере које предузимају инспектори рада имале пуни ефекат на доследнију примену прописа у области радних односа и безбедности на раду, нарочито на примену превентивних мера и смањење броја повреда на раду, морају и други надлежни органи, као што су судови и тужилаштва, да предузимају одговарајуће мере у домену својих надлежности, нагласио је министар.
Он је навео да су, када је у питању покретање прекршајног поступка из области радних односа и безбедности и здравља на раду, инспектори рада за период од 2017. до 2019. године поднели укупно 16.982 захтева за покретање прекршајног поступка.
Такође, поднели су и 110 кривичних пријава против одговорних лица, због основане сумње да су починили кривично дело изазивања опасности необезбеђењем мера безбедности и здравља на раду.
Како је рекао вршилац дужности директора Инспектората за рад Стева Ђуровић, то тело нема овлашћења да након подношења захтева за покретање прекршајног поступка и кривичних пријава предузима друге мере, већ је решавање по поднетим пријавама у надлежности судова и тужилаштва.
Од 15. августа 2018. године, када је отпочела градња објекта на градилишту бивше зграде Америчке амбасаде у Београду, а на којем је 15. фебруара 2020. године смртно страдао један запослени, Инспекторат за рад редовно врши инспекцијске надзоре у области радних односа и безбедности и здравља на раду.
До сада је извршио укупно 78 надзора, донео је 17 решења о отклањању недостатака, поднео 7 захтева за покретање прекршајног поступка и изрекао 5 забрана рада на месту рада, а због смртне повреде на раду запосленог на истом градилишту, која се догодила 2018. године поднета је и кривична пријава против 5 одговорних лица, рекао је Ђуровић.
Он је навео и пример смртног страдања на раду 3 запослена у Пиротском управном округу, које се догодило 2015. године, и истакао да је и у том случају инспекција рада поднела кривичне пријаве против три одговорна лица.
Према његовим речима, у јануару 2020. године надлежно тужилаштво је обавестило инспекцију рада о томе да су поднете кривичне пријаве одбачене и да нема одговорности за смртно страдале.
Од 2003. до 2019. године за све поднете кривичне пријаве због смртног страдања запослених, нико није кривично одговарао прописаном казном затвора од 2 до 12 година, а чак за 56 поднетих кривичних пријава инспекција рада нема повратних информација, иако је страна у поступку, рекао је Ђуровић.
Он је додао да је у 2017. години, застарело чак 47 одсто од укупног броја поднетих прекршајних пријава.
Такође, вршилац дужности директора Инспектората за рад је навео да од 2003. године до 2019. године није донета ниједна пресуда нити изречена новчана казна законом прописана у распону од 800.000 до 2.000 000 динара, а Инспекторат за рад још увек нема повратну информацију о поступању тужилаштва у наведеним прекршајним и кривичним поступцима и изреченим мерама, наводи се у саопштењу Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.