Министарка за европске интеграције у Влади Републике Србије Јадранка Јоксимовић изјавила је данас да ће образовање бити међу најзначајнијим активностима које ће ЕУ подржавати кроз будуће фондове, било да је реч о ИПА или регионалним фондовима.
Министарка за европске интеграције у Влади Републике Србије Јадранка Јоксимовић изјавила је данас да ће образовање бити међу најзначајнијим активностима које ће ЕУ подржавати кроз будуће фондове, било да је реч о ИПА или регионалним фондовима.
Јоксимовић је, на трећој седници Међуминистарског савета за праћење и усмеравање спровођења реформе у области образовања, навела да Министарство ради на припреми стратешког документа ''Партнерство за будућност'' о националним приоритетима за развојну помоћ до 2025.
У том документу, како је прецизирала, утврђене су мере и активности које ће водити ка развоју људског капитала и постизању социјалне кохезије, као и онога што ЕУ назива укупном конвергенцијом.
Министарка је указала на то да је Влада на највишем нивоу посвећена активном и делотворном спровођењу секторске буџетске подршке, која је износила укупно 80 милиона евра и којом није била обухваћена само област образовања.
Она је подсетила на то да је у септембру 2017. године, са тадашњим европским комесаром за проширење Јоханесом Ханом, потписала споразум којим је Србији стављен на располагање део средстава из претприступних фондова ИПА 2016, кроз посебан инструмент секторске буџетске подршке.
Од опредељених средстава ЕУ у укупном износу од 27,4 милиона евра, у буџет Србије до сада је уплаћено 14 милиона евра, док ће до краја године бити припремљена апликација за последњу траншу у односу на дефинисане активности и остварене циљеве.
Реч је о специфичној врсти подршке која се не даје свим земљама кандидатима за чланство у ЕУ, рекла је Јоксимовић, уз оцену да секторска буџетска подршка као доступан механизам говори о озбиљности институција и начину на који се европски претприступни фондови користе у Србији.
Према њеним речима, предстоји нам доношење стратешких докумената за постизање свеобухватне реформе образовања, која ће довести до одрживог развоја, смањене незапослености и нових вештина за нове врсте послова.
У складу са тим, министарка је подсетила на Агенду 2030 и Циљеве одрживог развоја УН, који су постали део политичког оквира ЕУ, а самим тим и део европских интеграција Србије.
Један од циљева Агенде 2030, како је објаснила, јесте једнак приступ образовању и једнак квалитет образовања, као и промоција целоживотног учења.
Јоксимовић је указала и на стратегију паметног, одрживог и инклузивног раста Европа 2020, која дефинише један од пет циљева директно везаних за образовање – смањивање стопе раног напуштања школе, уз истовремено повећање процента младих високообразованих.
Према њеним речима, још два циља се индиректно тичу образовања, а односе се на повећање запослености младих и смањење процента становништва које живи испод границе сиромаштва.
Трећи стратешки оквир, који се прати и кроз Поглавље 26, јесте документ ''Образовање и обуке 2020'', који је поставио образовне циљеве које ЕУ треба да достигне до краја ове године, напоменула је Јоксимовић.
Међу тим циљевима су, како је прецизирала, подстицање целоживотног учења, мобилности, унапређења квалитета и ефикасности, промовисање правичности у образовању и подстицање иновација.
Она је нагласила да су ово конкретни циљеви кроз стратешка документа која постоје на нивоу ЕУ, али и у земљи која приступа и преговара са ЕУ, као што је Србија, тако да морамо да обезбедимо делотворно спровођење свих ових стратегија.
Министарка је, када је реч о будућим циљевима и наставку секторске буџетске подршке, објаснила да је то питање преговора које ће Влада водити са ЕУ.
Јоксимовић је изразила уверење да ће инструмент ИПА III за период од 2021. до 2027. несумњиво препознати образовање као једну од стратешких активности која би била подржана из ових инструмената.
Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић рекао је да је Европска комисија констатовала да је у претходне две године успешно спроведен највећи део планираних и договорених активности, те да су у буџет Србије уплаћена средства на основу резултата које је остварило Министарство у 2017. и 2018. години.
Он је изразио наду да ће сличан успех бити званично потврђен током ове године и када је реч о нашим постигнућима у 2019. години.
Према његовим речима, подршка ЕУ не би била довољна без квалитетног плана и јасног циља, не само за развој и унапређење образовног система у Србији, већ и за много шири друштвени и економски развој, који треба да води ка општем развоју државе.
Зато смо, како је указао, на одговоран начин започели рад на изради нове стратегије развоја образовања за наредну деценију, уз стручну подршку ЕУ, укључивање свих заинтересованих страна и уз дијалог на свим нивоима, у складу са најбољим праксама европских земаља, као и са одредбама Закона о планском систему.
Министар је рекао да очекује да ће Србија на јесен имати нову стратегију образовања, а да су у току јавне консултације у вези са израдом оквира стратегије развоја образовања за наредни период, које се одвијају фазно по свим нивоима образовања.
Шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици подсетио је на то да је буџетска подршка Србији почела 2017. године, при чему је транша од 7,4 милиона евра одобрена у децембру прошле године за резултате из претходне године.
Он је оценио да је добро урађена модернизација наставних планова на свим нивоима, повезан је Национални оквир квалификација са европским, а остварени су напори у области струковног образовања и оспособљавања и побољшања вештина.
Према његовој оцени, има још много тога да се уради, попут улагања додатних напора у погледу потреба деце са инвалидитетом и развоја информационог система.
Фабрици је напоменуо да је Србија прошле године постала програмска земља и важан актер у програмима 2020.