Лутероти je уручио Јоксимовић позивно писмо, чији су потписници аустријски министри спољних послова и за ЕУ – Александар Шалемберг и Каролин Едштадлер, којим је позивају на Западно-балкански самит у Бечу, током марта.
На њему ће се разговарaти о европској будућности региона, али и будућности ЕУ, што ће бити добра прилика да се размене мишљења о темама од заједничког интереса, посебно у односу на политику проширења, а у светлу нове предложене, ревидиране, методологије процеса.
Такође, разговараће се и о предстојећем Самиту ЕУ–Западни Балкан у Загребу и начинима унапређења регионалне сарадње.
Амбасадор је поручио да ће Беч активно, као и до сада, наставити да подржава европске интеграције Србије.
Јоксимовић је, исказавши захвалност на позиву, оценила значајним овако висок ниво конференције, на којој ће учествовати премијери и ресорни министри.
Она је навела да је за Србију најзначајније да чује како би се нова методологија, уколико бисмо је прихватили, применила на наш модел преговора, да не би дошло до умањења до сада постигнутих резултата.
Србија очекује да као, додатни стуб методологије, види и напредни економски план који ће бити представљен пре, или током Самита у Загребу, а који би требало да дефинише финансијске подстицаје за регион, пренела је министарка.
Такође, како је нагласила, Србија је једина држава која је, у оквиру Поглавља 23, имала обавезу да сачини посебан Акциони план за националне мањине, што свакако може да буде модел за друге који преговарају.
Она је акцентовала и неопходност постојања јасне преспективе кредибилне политке проширења и европске будућности Западног Балкана.
Јоксимовић је напоменула и да би кредибилна политика проширења ЕУ требало да омогући већа средства за развој програма ИПА 3 за перспективу 2021–2027, као и за WBIF – Финансијски оквир за Западни Балкан, али и да се створи простор за додатне инвестиције у погледу приоритета одрживог развоја и Зеленог договора за регион.
Министарка је указала на значај Аустријске развојне агенције (АДА) приликом спровођења бесповратних средстава ЕУ у укупном износу од 19,5 милиона евра за реализацију пројеката из сегмента социјално-економског развоја Подунавске регије.
Према њеним речима, највећи подпројекат, укупне вредности од девет милиона евра обезбеђених из два национална ИПА програма, јесте обнова тврђаве Голубац, која је свечано отворена у марту прошле године.
Аустрија је, како је прецизирала, у оквиру социјално-економског развоја Подунавске регије обезбедила милион евра бесповратних средстава локалним самоуправама, регионалним развојним агенцијама, туризму и невладиним организацијама за пројекте усмерене на развој Дунавске регије у Србији.
Јоксимовић је напоменула да је кроз релизацију твининг пројеката та земља пружила значајну подршку државној администрацији Србије у примени и спровођењу законодавства ЕУ, а у областима правде и унутрашњих послова, пољопривреде и животне средине.
Саговорници су оценили да су билатерални односи двеју држава на високом нивоу, што потврђује податак да је Аустрија један од водећих инвеститора у српску привреду.
Они су постигли сагласност о томе да постоји обострано расположење за интензивирање свеукупне сарадње.