Ђукић Дејановић је објаснила да је за ову намену из буџета обезбеђено 650 милиона динара, и то за суфинансирање до 85 одсто укупних трошкова.
Највише средстава, око 292 милиона динара, опредељено је за адаптацију и санацију објеката предшколских установа и игралишта, истакла је она, указавши на то да ће се на овај начин створити услови за то да се прошире капацитети и смање листе чекања у вртићима широм земље.
За набавку медицинске опреме за одељења гинекологије и педијатрије опредељено је око 79 милиона динара за 31 јединицу локалне самоуправе, као и 29 возила за потребе патронажних служби, у износу од око 77 милиона динара.
У 58 градова и општина суфинансираће се оснивање или оснаживање саветовалишта за труднице, репродуктивно здравље, школе родитељства и саветовалишта за младе, у висини од готово 80 милиона динара, а око 13 милиона динара намењено је за куповину кућа за младе брачне парове.
На јавни позив стигле су 123 пријаве, које је поднело 120 градова и општина. На основу листе вредновања и рангирања, суфинансираће се пројекти 88 јединица локалне самоуправе, и то 26 у Војводини (Зрењанин, Житиште, Нови Бечеј, Сечањ, Нови Сад, Мали Иђош, Сомбор, Суботица, Апатин, Оџаци, Ада, Алибунар, Ириг, Тител, Бечеј, Бач, Врбас, Жабаљ, Бачка Паланка, Бачки Петровац, Сремски Карловци, Кикинда, Кањижа, Чока, Пећинци и Инђија).
У региону Шумадије и Западне Србије финансираће се 38 пројеката (Крагујевац, Аранђеловац, Кнић, Рача, Лапово, Топола, Јагодина, Рековац, Деспотовац, Свилајнац, Баточина, Краљево, Врњачка Бања, Рашка, Варварин, Ћићевац, Ужице, Чајетина, Бајина Башта, Крушевац, Трстеник, Брус, Прибој, Пријепоље, Ваљево, Владимирци, Мионица, Шабац, Лозница, Богатић, Љубовија, Нови Пазар, Ивањица, Пожега, Чачак, Косјерић, Лучани и Горњи Милановац).
У јужној и источној Србији средства су опредељена за 24 пројекта (Лесковац, Власотинце, Алексинац, Гаџин Хан, Бор, Неготин, Мајданпек, Кладово, Владичин Хан, Босилеград, Велико Градиште, Жагубица, Петровац на Млави, Дољевац, Бојник, Мерошина, Прокупље, Блаце, Пирот, Бабушница, Зајечар, Велика Плана, Смедерево и Сурдулица).
Посебну пажњу привукли су следећи пројекти: Библиобус у Алексинцу – Минибус–библиотека који ће обилазити села и на тај начин допринети успостављању међугенерацијске сарадње; Лични пратиоци у Лапову – помоћ родитељима у чувању, анимирању и едукацији деце са сметањама у развоју; Сепарација није секирација у Чачку – једанпут месечно родитељима се пружа могућност да њихова деца преспавају или проведу викенд у вртићу.
Такође, занимљиви су и пројекти Помоћ у кући у Врњачкој Бањи – помоћ родитељима са више деце, као и самохраним родитељима, у прању и пеглању, транспорту деце у школу; Повратак деце природи у Бачкој Паланци – најбољи ђаци из 10 основних школа, 160 ђака од првог до четвртог разреда имаће едукативне секције у просторијама Црвеног крста; Међугенерацијска сарадња у месним заједницама у Мионици и Ваљеву – обнављање месних заједница у циљу стварања услова за дружење најстаријих суграђана.
Пажњу су привукли и пројекти ХПВ вакцине у Новом Саду - ефикасна заштита младих у репродуктивном периоду у циљу спречавања карцинома грлића материце; Инклузивна игралишта у Лапову – отварање и проширивање простора за игру за децу са сметњама у развоју; Учионица у природи у Баточини – отварање учионице на платоу испред библиотеке ради унапређења репродуктивног здравља младих, планирања породице и мотивисања становништва за останак.
Ђукић Дејановић је навела и да је у 2019. години рођена 341 беба више у односу на претходну годину, указавши на то да у поређењу са државама у окружењу – бившим југословенским републикама, Бугарском, Румунијом, Мађарском и Албанијом, само наша земља бележи благи пораст новорођене деце у наведеном периоду.
Према првим прелиминарним подацима Републичког завода за статистику, у јануару 2020. године рођено је 245 беба више него у истом месецу 2019. године, што је раст од пет одсто, подвукла је министарка.