Јоксимовић је истакла да је сарадња двеју земаља додатно побољшана после прошлогодишње посете председника Француске Емануела Макрона, уз напомену да та земља показује интересовање за све веће присуство и у Србији и у региону.
Она је пренела да је са министарком Моншалан разговарала о темама о којима је током прошлог месеца разменила мишљење са бројним европским колегама у Берлину, Минхену, као и на састанку Вишеградске групе у Прагу, а које су се отвориле не само у Србији, већ и у ЕУ и остатку региона Западног Балкана.
То су теме како Француска види будућност проширења, шта са њиховог становишта значи методологија коју су предложили, при чему је касније Европска комисија, од тог и од предлога других чланица, припремила други, ревидирани предлог методологије, рекла је министарка.
Tакође, како је додала, било је речи и о томе колико Француска очекује да траје дебата у самој ЕУ по том питању и како виде будућност Србије у оквиру ЕУ и на путу до ње, истакла је она.
Јоксимовић је навела да је разговор са француском министарком био садржајан и отворен, првенствено на политичком нивоу, односно да се није тицао само техничких аспеката процеса и методологије европских интеграција.
Према њеним речима, разговарано је о суштинским виђењима будућности и о Европској унији, као и о француској улози на Западном Балкану.
Моншалан је јасно предочила да Француска заиста жели да се активно врати на Западни Балкан, а, имајући у виду да је Србија једна од политички и економски најважнијих земаља региона, и те како је повећано њихово интересовање за присуство у Србији, како политичко, тако и економско, нагласила је министарка.
Поред тога, како је додала, на састанку је било речи о бројним стратешким инвестицијама и упливу француске економије у значајним пројектима у Србији, међу којима је француска концесија на Аеродрому "Никола Тесла", као и о пројектима о којима се и даље интензивно преговора, посебно о метроу у Београду.
Јоксимовић је напоменула да је са својом саговорницом разговарала и о томе да је предлог методологије проширења, који треба да усвоје све чланице ЕУ, пре свега сачињен због онога што се догодило због застоја у отпочињању преговора са Северном Македонијом и Албанијом, али и о томе да је методологија понуђена и другима.
Она је изразила начелно позитиван став Србије и додала да Србија нема проблем да разговара о променама.
Министарка је указала на то да је јасно поставила и питања како би се то применило на досадашњи напредак у отвореним поглављима, и то не само на број поглавља, већ и на области.
Не желим да ни на који начин буде умањено оно што је била тешка мисија за наше друштво у претходних шест година. Моншалан ми је пренела да то није идеја Француске и да та држава ни на који начин не жели да се вештачки успори и умањи значај онога што је Србија до сада постигла у преговорима, подвукла је Јоксимовић.
У том смислу смо се сагласиле да би нека детаљнија разрада примене те методологије на наш преговарачки процес могла да буде тема будућих разговора у предстојећим месецима, напоменула је министарка.
Она је нагласила да је Моншалан подвукла да је идеја за методологију била са најбољим намерама Француске и према региону и према проширењу, с обзиром на то да су они увидели проблеме у процесу, али да су, с друге стране, приметили да су и земље које преговарају такође увиделе те проблеме.
Министарка је, наводећи да је Моншалан поручила да је нова методологија направљена са идејом за снажнијим политичким надзором над процесом евроинтеграција, нагласила да је Србија и до сада једина држава која је преговарала по врло стриктној методологији и да се никада није жалила због тога.
Јоксимовић је навела и да је захвална на искрености и жељи Француске да чује ставове Србије, и оценила да је досадашња посета врло корисна и да се одиграва у правом тренутку јер је за Србију веома важно да од свих чује како они виде и предлог нове методологије и предлог будуће политике проширења ЕУ.
Министарка је напоменула да остаје да се још мало анализира нова методологија, добију неки одговори, као и да се види и нови инвестициони план за Западни Балкан, који би европски комесар за проширење Оливер Вархељи требало да представи на самиту у Загребу.
Јоксимовић је рекла да је са саговорницом разговарала и о постојећим проблемима у ЕУ и потребама за реформама у самој Унији, као и да је Моншалан поручила да нема потребе мислити да ће проширење ЕУ бити заустављено уколико се испуњавају критеријуми који и даље постоје и који ће можда бити иновирани.
Јоксимовић је данас имала састанак у Паризу и са представницима Групе пријатељства Француска–Србија у француском парламенту, на којем су били и сенатори.
Јоксимовић је навела да су они показали велико интересовање за Србију као земљу са којом виде могућност и парламентарне сарадње, али и сарадње на нивоу цивилног друштва и разних других пројеката који могу да се покрену између две земље.
Живка Парк, председавајућа те групе пријатељства, нашег је порекла, говори и српски језик, што додатно на симболичан начин показује да и наши људи овде представљају Србију на прави начин, истакла је министарка.
Она је додала да су разговарали о темама које су покренуте на нивоу интерпарламентарне сарадње, нагласивши да је то веома важно јер су управо они креатори јавног мњења и веома су заинтересовани да допринесу побољшању нашег имиџа у Француској, али и Француске у Србији и региону.
Током данашњег дана, Јоксимовић ће се састати и са специјалним саветником председника Француске за европска питања Клемоном Боном.