П:
О:
Читај ми
ЕУ послате листе о производима и темпу либерализације тржишта у сектору индустријских производа
Београд,
30. јануар 2006.
Директор Канцеларије за придруживање Европској унији Владе Републике Србије Тања Мишчевић изјавила је да је преговарачки тим Србије послао ЕУ листе о производима и темпу либерализације тржишта наше земље у сектору индустријских производа, док ће у сектору пољопривреде тај посао бити обављен до краја јануара.
Тања Мишчевић
Аутор:
Танјуг
Мишчевић је у изјави за агенцију Танјуг навела да су се преговарачки тимови СЦГ обавезали током прве рунде преговора на то да ће тај посао окончати пре почетка друге рунде преговора, која би требало да се одржи од 20. до 23. фебруара у Београду.
Према њеним речима, најважније је да је установљена методологија, односно да су дефинисани критеријуми о томе шта спада у неосетљиве, осетљиве и изузетно осетљиве производе, а у договору са Привредном комором Србије, произвођачима и пољопривредним произвођачима биће дефинисан и темпо снижавања појединих царина.
Она је указала на то да је потребно заштитити, иначе, врло осетљиву домаћу привреду, али и да не треба бити претерано заштитнички настројен, уз напомену да је најважније реално оценити где су наши потенцијали и онда поједине произвођаче заштитити, али одобрити и слободан улазак производа из ЕУ за оне производе које не производимо.
Директор Канцеларије за придруживање ЕУ истакла је да Србија тренутно ради на изради новог акционог плана законске активности неопходне за усклађивање домаћих закона са комунитарним правом Уније.
Реч је о листи закона који треба да прођу кроз Владу, а затим и Скупштину Србије, а којима се дефинише које министарство, као и која је особа у ресорном министарству надлежна за израду појединих закона, објаснила је Мишчевић.
Према њеним речима, проблема нема у смислу решености да се усвоје закони, али они постоје јер су то нове врсте закона који до сада нису били покретани и за које они који треба да их донесу морају прво да буду упознати са правном регулативом ЕУ.
Мишчевић је прецизирала да је реч о бројним законима који не постоје у нашој правној регулативи, попут закона о спољнотрговинском пословању, закона о царинским тарифама, закона о конкуренцији, закона о заштити потрошача и многим другим.
Она је нагласила да наша земља треба да усклади 120 хиљада страница текста са комунитарним правом ЕУ, при чему се највећи део односи на пољопривреду и заштиту животне средине.
Оно што је добра ствар јесте да се не мора усвојити свих 120 хиљада страница текста одмах, већ у овој фази преговарања о Споразуму о стабилизацији и придруживању морамо регулисати она питања која се односе на функционисање јединственог тржишта, истакла је директор Канцеларије за придруживање.
Према искуствима Хрватске, у фази преговарања о Споразуму о стабилизацији и придруживању треба усвојити приближно 400 закона, односно 700 подзаконских аката, указала је Мишчевић.
Она је подсетила на то да је у Скупштини Србије током прошле године усвојено више од 200 закона и навела да су, и поред тога што сви ти документи нису у домену процеса интеграције, усвојени кључни системски закони неопходни за процес интеграције.
Мишчевић је истакла да то значи да СЦГ не почиње од нуле јер је већ усвојила одређени број закона и додала да је процес усклађивања законодавства започела претходна Влада 2003. године, а наставила садашња Влада 2004. и 2005. године.
Она је нагласила да се СЦГ тренутно налази у фази преговора за закључивање Споразума о стабилизацији и придруживању, што представља први уговорни однос са ЕУ и, по својој садржини, то је трговински споразум којим треба да буде формирана зона слободне трговине између СЦГ и тржишта ЕУ.
Поред тога, Споразум регулише и значајне аспекте успостављања политичког дијалога између придружене државе и ЕУ, који се остварује кроз такозване институције придруживања, кроз Савет за стабилизацију и придруживање и различите комитете и одборе, од владе до парламента. На тај начин, успоставља се регуларан ток политичког дијалога као изузетно важан елеменат праћења унутрашњих реформи и унапређења целог процеса, објаснила је Мишчевић.
Према њеним речима, преговори су званично почели у октобру прошле године, а практично 7. новембра када је одржана прва званична рунда преговора, док је техничка рунда преговора одржана 20. и 21. децембра.
Мишчевић је навела да су у првој званичној рунди договарани делови који се односе на преамбулу, политички дијалог, регионалну и финансијску сарадњу, тачније општи принципи на којима почива ЕУ, а први технички преговори значили су отварање преговора у области либерализације трговине како индустријских, тако и пољопривредних производа.
У овом моменту, како је указала, СЦГ има потпуно слободан приступ своје робе на тржиште ЕУ према аутономним трговинским преференцијалима, што је ЕУ једнострано одобрила региону западног Балкана.
Тај механизам обновљен је 2005. и трајаће до 2010. године, а једино изузеће у односу на ту потпуну либерализацију су јунетина, производи од рибе, вино и текстил, који се регулишу посебно, нагласила је она.
Заправо, циљ Споразума о стабилизацији и придруживању јесте да се дефинише како ће се и којим темпом снижавати царине за приступ робе са европског тржишта и када ће доћи до потпуне либерализације, односно које ће године бити успостављена зона слободне трговине са ЕУ, рекла је директор Канцеларије за придруживање ЕУ.
Она је додала да ЕУ нуди максималан рок од 10 година и он се не може продужити, а свака земља која жели да постане чланица Уније онда сама утврђује временски период који јој је потребан да у потпуности отвори своје тржиште.
Према њеним речима, најважније је да је установљена методологија, односно да су дефинисани критеријуми о томе шта спада у неосетљиве, осетљиве и изузетно осетљиве производе, а у договору са Привредном комором Србије, произвођачима и пољопривредним произвођачима биће дефинисан и темпо снижавања појединих царина.
Она је указала на то да је потребно заштитити, иначе, врло осетљиву домаћу привреду, али и да не треба бити претерано заштитнички настројен, уз напомену да је најважније реално оценити где су наши потенцијали и онда поједине произвођаче заштитити, али одобрити и слободан улазак производа из ЕУ за оне производе које не производимо.
Директор Канцеларије за придруживање ЕУ истакла је да Србија тренутно ради на изради новог акционог плана законске активности неопходне за усклађивање домаћих закона са комунитарним правом Уније.
Реч је о листи закона који треба да прођу кроз Владу, а затим и Скупштину Србије, а којима се дефинише које министарство, као и која је особа у ресорном министарству надлежна за израду појединих закона, објаснила је Мишчевић.
Према њеним речима, проблема нема у смислу решености да се усвоје закони, али они постоје јер су то нове врсте закона који до сада нису били покретани и за које они који треба да их донесу морају прво да буду упознати са правном регулативом ЕУ.
Мишчевић је прецизирала да је реч о бројним законима који не постоје у нашој правној регулативи, попут закона о спољнотрговинском пословању, закона о царинским тарифама, закона о конкуренцији, закона о заштити потрошача и многим другим.
Она је нагласила да наша земља треба да усклади 120 хиљада страница текста са комунитарним правом ЕУ, при чему се највећи део односи на пољопривреду и заштиту животне средине.
Оно што је добра ствар јесте да се не мора усвојити свих 120 хиљада страница текста одмах, већ у овој фази преговарања о Споразуму о стабилизацији и придруживању морамо регулисати она питања која се односе на функционисање јединственог тржишта, истакла је директор Канцеларије за придруживање.
Према искуствима Хрватске, у фази преговарања о Споразуму о стабилизацији и придруживању треба усвојити приближно 400 закона, односно 700 подзаконских аката, указала је Мишчевић.
Она је подсетила на то да је у Скупштини Србије током прошле године усвојено више од 200 закона и навела да су, и поред тога што сви ти документи нису у домену процеса интеграције, усвојени кључни системски закони неопходни за процес интеграције.
Мишчевић је истакла да то значи да СЦГ не почиње од нуле јер је већ усвојила одређени број закона и додала да је процес усклађивања законодавства започела претходна Влада 2003. године, а наставила садашња Влада 2004. и 2005. године.
Она је нагласила да се СЦГ тренутно налази у фази преговора за закључивање Споразума о стабилизацији и придруживању, што представља први уговорни однос са ЕУ и, по својој садржини, то је трговински споразум којим треба да буде формирана зона слободне трговине између СЦГ и тржишта ЕУ.
Поред тога, Споразум регулише и значајне аспекте успостављања политичког дијалога између придружене државе и ЕУ, који се остварује кроз такозване институције придруживања, кроз Савет за стабилизацију и придруживање и различите комитете и одборе, од владе до парламента. На тај начин, успоставља се регуларан ток политичког дијалога као изузетно важан елеменат праћења унутрашњих реформи и унапређења целог процеса, објаснила је Мишчевић.
Према њеним речима, преговори су званично почели у октобру прошле године, а практично 7. новембра када је одржана прва званична рунда преговора, док је техничка рунда преговора одржана 20. и 21. децембра.
Мишчевић је навела да су у првој званичној рунди договарани делови који се односе на преамбулу, политички дијалог, регионалну и финансијску сарадњу, тачније општи принципи на којима почива ЕУ, а први технички преговори значили су отварање преговора у области либерализације трговине како индустријских, тако и пољопривредних производа.
У овом моменту, како је указала, СЦГ има потпуно слободан приступ своје робе на тржиште ЕУ према аутономним трговинским преференцијалима, што је ЕУ једнострано одобрила региону западног Балкана.
Тај механизам обновљен је 2005. и трајаће до 2010. године, а једино изузеће у односу на ту потпуну либерализацију су јунетина, производи од рибе, вино и текстил, који се регулишу посебно, нагласила је она.
Заправо, циљ Споразума о стабилизацији и придруживању јесте да се дефинише како ће се и којим темпом снижавати царине за приступ робе са европског тржишта и када ће доћи до потпуне либерализације, односно које ће године бити успостављена зона слободне трговине са ЕУ, рекла је директор Канцеларије за придруживање ЕУ.
Она је додала да ЕУ нуди максималан рок од 10 година и он се не може продужити, а свака земља која жели да постане чланица Уније онда сама утврђује временски период који јој је потребан да у потпуности отвори своје тржиште.
-
Богатић, 2. септембар 2024.Подршка развоју предузетништва жена на селу
-
Крагујевац, 2. септембар 2024.Крагујевац пример добрих резултата у заштити женских људских...
-
Београд/Баку, 2. септембар 2024.Јачање свеукупних односа Србије и Азербејџана
-
Београд, 2. септембар 2024.Измене Закона о енергетици за ефикаснији енергетски систем
-
Београд, 2. септембар 2024.Ђукић Дејановић пожелела ученицима успех у новој школској години
-
Богатић, 2. септембар 2024.Отворена комплетно обновљена основна школа у Салашу Црнобарском
-
Богатић, 2. септембар 2024.Ђурђевић Стаменковски уручила поклоне првацима из општине...
-
Београд/Баку, 1. септембар 2024.Наставак јачања сарадње Србије и Азербејџана у областима од...
-
Суботица, 1. септембар 2024.Жигманов присуствовао обележавању Дана града Суботице
-
Београд, 31. август 2024.Српском народу више него икада потребно јединство