Министар заштите животне средине у Влади Републике Србије Горан Триван изјавио је да је наша земља на путу да се укључи у европски процес стварања зеленог континента, са опредељењем за циркуларну економију као основним средством за бржи развој заснован на принципима заштите животне средине.
П:
О:
Читај ми
Улагање у заштиту животне средине приоритет
Копаоник,
4. март 2020.
Триван је синоћ, на панелу „Климатске промене: локални изазов – улога циркуларне економијеˮ, одржаном у оквиру Копаоник бизнис форума 2020, рекао да приватна иницијатива и развијена индустрија која примењује стандарде заштите животне средине представљају предуслов постизања развоја који доноси свеукупну добробит и Србији и региону.
Он је указао на то да циркуларна економија, уз приватну иницијативу и примену нових технологија, има значајну улогу у борби против климатских промена и ублажавању њихових последица.
Према његовим речима, она је први корак не само ка зеленој економији, бољој животној средини, већ и бизнису са обезбеђених 30.000 нових радних места.
Министар је упозорио на то да живимо у времену „климатске кризе“ која свет суочава са променама које доводе у питање опстанак човечанства, а последице осећа и Србија, која је само услед појаве суша и поплава претрпела више од 6,5 милијарди евра штете.
Европски зелени договор, како је објаснио, пример је из окружења којим путем би требало ићи, али нећемо постићи истински напредак у борби против климатских промена уколико не променимо своје размишљање и понашање.
Према његовој оцени, у протеклом једногодишњем периоду може се уочити напредак Србије у области заштите животне средине, која је постала тема читаве Владе и једно од значајних општедруштвених питања.
У складу са тим, како је предочио, завршен је Нацрт закона о климатским променама и предат је Влади на усвајање, а у питању је кровни закон који ће све развојне секторске политике заснивати на принципима заштите животне средине.
Нема карбонски неутралне Европе без некарбонског Балкана. То захтева промену навика и ангажовање свих – од грађана и институција, до Владе, укључујући привреду, нагласио је министар.
Он је указао на то да је Министарство израдило и Стратегију нискоугљеничног развоја, Нацрт стратегије управљања отпадом и Нацрт измена и допуна Закона о амбалажи и амбалажном отпаду, а реализују се и бројни други пројекти, уз међународну подршку и у сарадњи са организацијама и институцијама.
Триван је подсетио на то да је завршено десет регионалних депонија, док још 17 иду у погон.
Захваљујући увећању буџета за животну средину од 27 одсто, подржан је рад рециклажне индустрије, а у пречишћавање отпадних вода уложено је на стотине милиона динара за пројектно-техничку документацију и пројекте који ће локалним заједницама донети чисте водотокове, навео је министар.
Наши циљеви су, како је прецизирао, нови материјали, нова индустрија, иновативне технологије у области заштите животне средине, где су највећи послови и највеће инвестиције.
Такође, неопходно је да предузећа реконструишу постојеће технолошке процесе, рекао је он и најавио чвршћу контролу свих ентитета који загађују животну средину.
Министар је додао да је за бољу животну средину од посебног значаја систем финансирања, којим би у будућности требало обезбедити да се средства прикупљена од еколошких такси усмеравају у буџете локалних самоуправа и државних органа намењених заштити животне средине.
Триван је, говорећи о предложеном депозитном систему у оквиру измена и допуна Закона о амбалажи и амбалажном отпаду, истакао да је он на разматрању код свих заинтересованих страна, и да ће се одабрати онај модел за који се процени да је најкориснији и најефикаснији.
Шеф Делегације Европске уније у Србији Сем Фабрици изложио је циљеве ЕУ у различитим областима како би Европа до 2050. године постала први континент без емисије угљен-диоксида.
Он је рекао да Европска унија жели да прошири „зелени договор“ и на Западни Балкан, истичући да је Србија део амбиција ЕУ да Европу трансформише у карбонски неутрални континент.
Фабрици је позвао српске привреднике да се угледају на Европу, препознају изузетне прилике које пружа укључивање у велико европско тржиште које постаје све зеленије, као и да искористе све могућности које доносе најновије технологије земаља чланица ЕУ.
У раду панела учествовали су и генерални директор предузећа „Секопак“ Виолета Кокир Белановић, економиста Европске инвестиционе банке Хики Пол, менаџерка за одрживост и регулаторне послове за Централну и Источну Европу „Ball Packaging Europe“ Јелена Киш и извршни директор ЈП „Војводинашуме“ Кокаи Роланд.
На маргинама Копаоник бизнис форума, министар се састао са шефом Делегације ЕУ у Србији Семом Фабрицијем, амбасадорима Италије, Аустрије, Немачке, Белгије, Шведске, Холандије и Велике Британије, као и са представницима међународних финансијских организација и бројних компанија.
-
Београд, 18. децембар 2024.У Србији смањен број миграната за 82 одсто у односу на прошлу...
-
Београд, 18. децембар 2024.Улога локалних самоуправа кључна за социјалну инклузију Рома
-
Београд, 18. децембар 2024.Активан допринос Србије јачању регионалне сарадње у области...
-
Београд, 18. децембар 2024.Иновациони центри значајни за креирање одрживог економског...
-
Београд, 18. децембар 2024.Велике могућности за унапређење сарадње са Француском у области...
-
Београд/Атина, 18. децембар 2024.Грчка најближи стратешки партнер и сарадник Србије у овом делу...
-
Београд, 18. децембар 2024.Подршка произвођачима јагодичастог воћа у унапређењу услова...
-
Уб, 18. децембар 2024.До сада издвојене 4,63 милијарде динара за енергетску санацију...
-
Београд, 18. децембар 2024.Припремити младе за живот у дигиталном окружењу
-
Београд, 18. децембар 2024.Могућност јачања сарадње са компанијом ,,Visaˮ у области...