Брнабић је, говорећи на затварању Копаоник бизнис форума, објаснила да пре 2014. године није било могуће улагати у дигитализацију због лоше економске ситуације у земљи, која је тада била слабо привлачна страним директним инвеститорима.
Због такве ситуације, било је крајње време за прву фазу трансформације са циљем да доведемо јавне финансије у ред, успоставимо макроекономску стабилност, побољшамо услове за стране директне инвестиције, смањимо незапосленост, покренемо привреду и градимо кредибилитет Србије политички и економски, навела је она.
Према њеним речима, један од главних разлога за успех завршетка прве фазе био је аранжман са ММФ-ом, чији су експерти помогли Србији да се изгради као кредибилна земља.
Та фаза је, како је истакла, дала значајне резултате, постигнута је финансијска и макроекономска стабилност, почело је решавање тешких питања, као што је Железара, РТБ Бор и других великих предузећа, започет је тренд раста укупне запослености, а Србија је почела да напредује на "Дуинг бизнис листи" Светске банке.
Постигнут је и успех у привлачењу директних страних инвестиција и у 2017. је било остварено 2,6 милијарди евра, у 2018. 3,5 милијарди и у 2019. години 3,8 милијарди, што је раније било незамисливо, напоменула је премијерка.
Друга фаза трансформације Србије, како је указала, почела је 2017. године и њен главни фокус је на дигитализацији.
Када сам 2017. преузела вођење Владе, то је било право време за покретање следеће фазе трансформације како бисмо имали још динамичнији раст и много брже повећање плата, рекла је она, указавши на то да су све школе биле повезане на интернет тек 2017. године, али да то није био брзи интернет, нити је покривао све учионице.
Премијерка је подсетила на то да је, заједно са ЕИБ, покренут пројекат Повезане школе, са циљем да у наредне три године све образовне институције буду повезане на брзи интернет, што је кренуло 2019. године.
Сада имамо 1.000 школа повезаних на брзи бежични интернет и 20.000 дигиталних учиниоца, а од 1. септембра 2021. све школе ће бити повезане на брзи бежични интернет и имаће дигитални наставни садржај, најавила је она.
Брнабић је, такође, напоменула да је уведено програмирање у основне школе и да је наша земља прва или друга у Европи по томе што сада добија прву генерацију ученика који излазе из основне школе са знањем програмских језика, што је велика компаративна предност.
За три године смо направили базу за електронску управу и све остало ће у будућности бити лако. Од 1. јуна 2017. пружили смо грађанима Србије више од 100 милиона електронских услуга, то јест 100 милиона докумената је размењено аутоматски без обавезе да грађани иду од шалтера до шалтера, навела је председница Владе.
Нисмо ушли у дигитализацију зато што је модерна, светски тренд или што је сама по себи циљ, већ због тога што је била најлогичнији следећи корак, подвукла је премијерка.
Србија је у многим аспектима много другачија земља него што је била. Покрећемо трансформацију нашег друштва и економије засноване на иновацијама, знању и вредностима, рекла је Брнабић, додавши да је за ову годину пројектован раст БДП-а од четири одсто, а да ће у 2021. и 2022. бити много већи и динамичнији.
Премијерка је оценила да је трећа фаза трансформације привреде логичан наставак, и да она подразумева увођење нових технологија за одрживи развој, додајући да ту пре свега мисли на енергетску трансформацију и биотехнологије.
Не мислимо да напустимо правац дигитализације. План је да оно што смо започели у другој фази наставимо и припремимо реформе за развој треће фазе. Зато мислим да је енергетска транформација основни задатак будуће владе, првенствено због животне средине, подвукла је Брнабић.