Брнабић је на конференцији о подацима и еУправи „Искра за будућност“, поводом обележавања Дана отворених података, навела да је у мандату ове владе усвојен Закон о електронској управи, који је увео обавезу отварања података, а успостављен је и портал отворених података.
У мандату наредне владе је слободан простор да идемо много брже и даље у коришћењу отворених података, поручила је она и додала да није задовољна динамиком којом наше организације отварају податке.
Према њеним речима, отворени подаци су огроман ресурс и они који знају да их анализирају могу да представницима власти, али и грађанима и привреди, понуде решења да послове раде брже и ефикасније.
Зато је важно отварање података у свим областима у што већем обиму, указала је премијерка и навела да су за њу отворени подаци изузетно значајна компонента тога каква је ефикасност наше јавне управе и једна од ствари која пружа огроман потенцијал за унапређење те ефикасности.
За мене отворени подаци значе транспарентност, ефикасност, учешће грађана, контролу грађана над радом Владе и свих нивоа власти, огромну потенцијалну нову вредност за наше друштво, за иновације и инклузивније друштво, прецизирала је Брнабић.
Она је објаснила да је отвореност података јавне управе, институција, локалних нивоа власти, јавних предузећа, агенција, осим оних безбедносних који морају да остану поверљиви, ресурс који неки други умеју да читају и анализирају и онима чији су нуде решења како да раде ефикасније.
За Владу, локалне самоуправе и јавна предузећа, након анализе великог скупа отворених података, могу да се понуде решења за проблеме за које нису знали да постоје. Они гледају шта ми радимо и након анализе кажу нам шта можемо да урадимо много ефикасније, што је огроман ресурс, поручила је председница Владе.
Директор Канцеларије за ИТ и еУправу Михаило Јовановић подсетио је на то да је у октобру 2017. године на новом националном порталу отворених података тек неколико институција понудило приближно 20 сетова података, док је две и по године касније више од 50 институција објавило 2.000 сетова података.
Према његовим речима, у питању су подаци о градском превозу, базама лекова, саобраћајним незгодама, загађењу ваздуха, културним институцијама, концентрацији полена у ваздуху, локалним буџетима, геопросторним подацима и друго.
Јовановић је у Палати Србија, где је постављена и изложба 10 одабраних примера различитих мобилних и веб апликација, портала и иницијатива, рекао да они не би ни постојали да није било отворених података.
Амбасадорка Велике Британије у Србији Шан Меклауд навела је да је њена земља тренутно највећи билатерални донатор у овој области у Србији, при чему је заједничка сарадња довела до конкретних резултата.
Стална представница УНДП-а у Србији Франсин Пикап рекла је да дигитални алати могу да помогну људима да одговоре на највеће изазове данашњице – од здравствених претњи попут коронавируса до климатских промена и загађења ваздуха.
На скупу су уручене награде за "шампионе у отварању података", при чему је на републичком нивоу награђено Министарство просвете, науке и технолошког развоја, док је на локалном нивоу "шампион у отварању података" Град Крагујевац.
Овогодишња "Искра за будућност" отворених података припала је Граду Београду, док је грађанска иницијатива отворених података припала Београдској отвореној школи, "All things talk" и Интернет друштву Србије.
Национални пројекат отворених података "Упознајте општине Србије" припао је компанији "Enetel Solutions".
У категорији "Отворени подаци за заштиту животне средине" награда је припала порталу "Шума и клима", младој екипи из организација Центар за развој неформалног образовања грађана (ЦРНОГ), "Један степен Србија" и "Српски залог за свемир".