Тема састанка била је мапа пута која треба да доведе до бољих решења у оквиру процеса акредитације и вредновања квалитета високог образовања.
Новоформирана Агенција за квалификације бави се признавањем страних диплома у Србији, као што се таква тела у иностранству баве признавањем наших диплома.
С обзиром на то да је Србија пре 20 дана постала пуноправни члан Европског оквира квалификација (ЕОК) не постоји никаква бојазан да је дошло до неке промене у вези са квалитетом диплома и поступком њиховог признавања у иностранству, које ће се обављати као и до сада.
Европска асоцијација за осигурање квалитета у високом образовању (ЕNQА) бави се процесима праћења рада националних агенција, а Национално акредитационо тело Србије ће у тој организацији имати статус придруженог члана.
Претходни статус у тој организацији био је чланство под надзором од 2018. године, када је тадашњем телу (КАПК) ускраћен статус пуноправног члана.
Иако је кратко време од оснивања новог независног Националног тела за акредитацију и проверу квалитета у високом образовању Србије (НАТ) до званичног надзора од стране ЕNQА почетком октобра 2019. године, констатовано је да је значајно унапређен сам поступак акредитације високошколских установа.
Увођење Јединственог информационог система у просвети (ЈИСП) где постоје јасне базе запослених у високом образовању, а које користи и НАТ у поступку акредитације, допринеле су да високошколска установа не може бити акредитована уколико има исте професоре као и нека друга високошколска установа или под неким условима који су раније били врло присутни.
ЕNQА је похвалила и укључивање послодаваца у систем, како у Национални савет за високо образовање, тако и у Управни одбор НАТ-а.
У рад овог тела студенти су укључени као пуноправни чланови рецензентских комисија у поступку акредитације високошколских установа, али је потребно и да формално буду заступљени као пуноправни чланови Управног одбора.
То ће бити омогућено када буде усвојен закон о студентском организовању, у септембру 2020. године.
НАТ ће у једном кратком року извршити и кадровске измене, што је њихово апсолутно право као независног тела.
Министарство просвете, науке и технолошког развоја има право да повремено, у изузетним приликама, тражи извештај од НАТ-а, који је дужан да бар једанпут годишње извештај о раду подноси Влади Србије.
Системске измене Закона о високом образовању биће извршене у септембру како би се у оквиру НАТ-а формирало посебно тело (борд правника и стручњака из високог образовања) који би имали статус другостепене жалбене комисије.
Током јуна, Министарство са свим сарадницима у области високог образовања представиће прву платформу Стратегије високог образовања до 2030. године, када ће бити и презентован модел институције (завод, институт и друго) која ће се бавити питањима вредновања квалитета на високошколским установама између две акредитације.
План је да та институција у сарадњи са високошколским установама спроводи истраживања која ће бити помоћ у поступку самоевалуације, укључујући договорене индикаторе квалитета: интернационализација, индикатори успеха, мишљења послодаваца и остало.
Тиме ће се на организован начин прилазити вредновању квалитета на високом образовању, што ће временом створити културу и традицију када су у питању поступци евалуације.
Министарство просвете, науке и технолошког развоја непрекидно ради на подизању квалитета високог образовања, наводи се у саопштењу.