П:
О:
Читај ми
Пораст спољнотрговинске робне размене у 2005. години за шест одсто
Београд,
31. јануар 2006.
Републички завод за статистику саопштио је данас да је укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије у 2005. години износила 15.129,1 милион долара што чини пораст од 6 одсто у односу на 2004. годину.
Изражено у еврима, спољнотрговинска робна размена износила је 12.199,6 милиона евра и у поређењу са 2004. годином то чини пораст од 6,5 одсто.
Извезено је робе у вредности од 4.553,4 милиона долара, што је за 29,2 одсто више у односу на 2004. годину, а увезено је робе за 10.575,7 милиона долара, што је мање за 1,7 одсто у односу на 2004. годину.
Извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 3.666,5 милиона евра, што чини повећање од 29,5 одсто у односу на 2004. годину, док је увоз робе имао вредност од 8.533,1 милиона евра, што је мање за 1,1 одсто у односу на 2004. годину. Смањење увоза у 2005. години последица је уведеног ПДВ-а. Наиме, увоз многих роба који је био планиран за прве месеце ове године, обављен је у децембру 2004. године како би се избегло плаћања ПДВ-а од стране увозника у првим месецима 2005. године.
ПДВ је утицао и на резултате извоза, на тај начин што је фактурна вредност робе, због повраћаја ПДВ-а сада реално исказана од стране извозника.
Смањење увоза у 2005. години последица је и смањења производње, посебно оне увозно зависне у оним областима индустријске производње које су оријентисане на домаћу потрошњу.
Повећање извоза резултат је првих ефеката приватизације и реструктурирања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта за стабилност, али и суфицита у размени хране, суфицита у размени готових текстилних производа, као и пораста светских цена основних метала и раста економске активности у свету.
Дефицит у 2005. години износио је 6.022,3 милиона долара, што чини смањење од 16,7 одсто у односу на 2004. годину. Изражен у еврима, дефицит је износио 4.866,6 милиона евра, што чини смањење од 16 одсто.
Покривеност увоза извозом, посматрано у доларима и еврима, износила је 43 одсто и већа је у односу на покривеност у 2004. години, када је износила 32,8 одсто.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности), у 2005. години највише су били заступљени производи за репродукцију 66,3 одсто (3.020,1 милиона долара), роба широке потрошње 27,5 одсто (1.251,1 милион долара) и опрема 6,2 одсто (282,1 милиона долара).
У структури увоза по намени производа највише су били заступљени производи за репродукцију са 62,2 одсто (6.574,1 милиона долара), роба широке потрошње са 21,2 одсто (2.242,6 милиона долара) и опрема са 16,6 одсто (1.759 милиона долара).
Главни спољнотрговински партнери у извозу били су Босна и Херцеговина (748,4 милиона долара), Италија (656,5 милиона долара) и Немачка (445,8 милиона долара), а у увозу Руска Федерација (1.674,1 милион долара), Немачка (1.092,2 милиона долара) и Италија (908,8 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена у 2005. години била је највећа са Европском унијом (више од половине укупне размене), док је са Италијом била знатно повољнија у структури размене него 2004. године, када је дефицит био 592 милиона долара.
У 2005. години дефицит са Италијом био је преполовљен и износио је 252 милиона долара. Са Босном и Херцеговином је остварен највећи спољнотрговински суфицит од 456 милиона долара, а захваљујући Споразуму о слободној трговини као и конкурентности наших производа остварен је суфицит и са Македонијом, док је највећи дефицит забележен у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу су највеће учешће имали гвожђе и челик (620 милиона долара), обојени метали (366 милиона долара), поврће и воће (263 милиона долара), одећа (246 милиона долара) и разни готови производи (219 милиона долара), а извоз ових пет одсека чинио је 37,6 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (1.391 милион долара), друмска возила (692 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (506 милиона долара), гас, природни и индустријски (417 милиона долара) и гвожђе и челик (410 милиона долара), а њихов увоз чини 32,3 одсто укупног увоза.
Извезено је робе у вредности од 4.553,4 милиона долара, што је за 29,2 одсто више у односу на 2004. годину, а увезено је робе за 10.575,7 милиона долара, што је мање за 1,7 одсто у односу на 2004. годину.
Извоз робе изражен у еврима имао је вредност од 3.666,5 милиона евра, што чини повећање од 29,5 одсто у односу на 2004. годину, док је увоз робе имао вредност од 8.533,1 милиона евра, што је мање за 1,1 одсто у односу на 2004. годину. Смањење увоза у 2005. години последица је уведеног ПДВ-а. Наиме, увоз многих роба који је био планиран за прве месеце ове године, обављен је у децембру 2004. године како би се избегло плаћања ПДВ-а од стране увозника у првим месецима 2005. године.
ПДВ је утицао и на резултате извоза, на тај начин што је фактурна вредност робе, због повраћаја ПДВ-а сада реално исказана од стране извозника.
Смањење увоза у 2005. години последица је и смањења производње, посебно оне увозно зависне у оним областима индустријске производње које су оријентисане на домаћу потрошњу.
Повећање извоза резултат је првих ефеката приватизације и реструктурирања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта за стабилност, али и суфицита у размени хране, суфицита у размени готових текстилних производа, као и пораста светских цена основних метала и раста економске активности у свету.
Дефицит у 2005. години износио је 6.022,3 милиона долара, што чини смањење од 16,7 одсто у односу на 2004. годину. Изражен у еврима, дефицит је износио 4.866,6 милиона евра, што чини смањење од 16 одсто.
Покривеност увоза извозом, посматрано у доларима и еврима, износила је 43 одсто и већа је у односу на покривеност у 2004. години, када је износила 32,8 одсто.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности), у 2005. години највише су били заступљени производи за репродукцију 66,3 одсто (3.020,1 милиона долара), роба широке потрошње 27,5 одсто (1.251,1 милион долара) и опрема 6,2 одсто (282,1 милиона долара).
У структури увоза по намени производа највише су били заступљени производи за репродукцију са 62,2 одсто (6.574,1 милиона долара), роба широке потрошње са 21,2 одсто (2.242,6 милиона долара) и опрема са 16,6 одсто (1.759 милиона долара).
Главни спољнотрговински партнери у извозу били су Босна и Херцеговина (748,4 милиона долара), Италија (656,5 милиона долара) и Немачка (445,8 милиона долара), а у увозу Руска Федерација (1.674,1 милион долара), Немачка (1.092,2 милиона долара) и Италија (908,8 милиона долара).
Спољнотрговинска робна размена у 2005. години била је највећа са Европском унијом (више од половине укупне размене), док је са Италијом била знатно повољнија у структури размене него 2004. године, када је дефицит био 592 милиона долара.
У 2005. години дефицит са Италијом био је преполовљен и износио је 252 милиона долара. Са Босном и Херцеговином је остварен највећи спољнотрговински суфицит од 456 милиона долара, а захваљујући Споразуму о слободној трговини као и конкурентности наших производа остварен је суфицит и са Македонијом, док је највећи дефицит забележен у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК) у извозу су највеће учешће имали гвожђе и челик (620 милиона долара), обојени метали (366 милиона долара), поврће и воће (263 милиона долара), одећа (246 милиона долара) и разни готови производи (219 милиона долара), а извоз ових пет одсека чинио је 37,6 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (1.391 милион долара), друмска возила (692 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (506 милиона долара), гас, природни и индустријски (417 милиона долара) и гвожђе и челик (410 милиона долара), а њихов увоз чини 32,3 одсто укупног увоза.
-
Београд, 20. децембар 2024.Нове цене горива у наредних седам дана
-
Београд, 18. децембар 2024.Девизни прилив од туризма за десет месеци премашио 2,3 милијарде...
-
Београд, 18. децембар 2024.Држава испуњава све своје обавезе према пољопривредницима
-
Београд, 18. децембар 2024.Наставак рекордног раста извоза ИКТ услуга
-
Београд, 17. децембар 2024.Ускоро меморандум о сарадњи са Азербејџаном на изградњи гасне...
-
Костолац, 13. децембар 2024.Термоелектрана Костолац Б3 постала део система ЕПС-а
-
Београд, 10. децембар 2024.Један од стратешких циљева привлачење инвестиција у домаћу...
-
Београд, 9. децембар 2024.Одбор директора ММФ-а потврдио нови нефинансијски аранжман са...
-
Београд, 6. децембар 2024.У наредних седам дана јефтиније гориво у Србији
-
Београд, 5. децембар 2024.Значајна промоција локалних производа и гастрономског...