П:
О:
Читај ми
Резолуција 1244 остаје оквир за одређивање будућег статуса Космета
Београд,
1. фебруар 2006.
Председник Координационог центра за Косово и Метохију Санда Рашковић-Ивић изјавила је данас да закључак са јучерашњег министарског састанка Контакт групе у Лондону да Резолуција 1244 СБ УН остаје оквир за текући процес одређивања статуса Косова и Метохије делује охрабрујуће.
Санда Рашковић-Ивић
Рашковић-Ивић је у писаној изјави подсетила на то да Резолуција 1244 дефинише Косово и Метохију као простор унутар Србије и Црне Горе, односно, Србије.
Она је поручила да очекивање Контакт групе да Београд има на уму да будуће решење мора бити прихватљиво и за народ Косова и Метохије "представља куцање на отворена врата".
И службени Београд од почетка тврди да будуће решење треба да буде прихватљиво за све, укључујући и народ Косова и Метохије али, ово је врло значајно, и народ Србије, оценила је Рашковић-Ивић.
Она је изразила наду да ће Контакт група инсистирати на томе да до краја буде спроведен један од кључних ставова из закључака лондонског састанка, а то је снажна и ефикасна децентрализација власти на Косову и Метохији.
То ће, како и министри Контакт групе кажу, значајно допринети повратку протераних Срба и томе да мањинске заједнице на Косову и Метохији буду витални део будућности покрајине, додала је Рашковић-Ивић.
Према њеним речима, став Контакт групе да будуће решење искључује повратак на стање пре 1999. године, поделу Косова и Метохије или уједињење Косова и Метохије са било којом другом земљом или неким њеним делом, значи да нема мењања постојећих граница.
Она је поручила да очекивање Контакт групе да Београд има на уму да будуће решење мора бити прихватљиво и за народ Косова и Метохије "представља куцање на отворена врата".
И службени Београд од почетка тврди да будуће решење треба да буде прихватљиво за све, укључујући и народ Косова и Метохије али, ово је врло значајно, и народ Србије, оценила је Рашковић-Ивић.
Она је изразила наду да ће Контакт група инсистирати на томе да до краја буде спроведен један од кључних ставова из закључака лондонског састанка, а то је снажна и ефикасна децентрализација власти на Косову и Метохији.
То ће, како и министри Контакт групе кажу, значајно допринети повратку протераних Срба и томе да мањинске заједнице на Косову и Метохији буду витални део будућности покрајине, додала је Рашковић-Ивић.
Према њеним речима, став Контакт групе да будуће решење искључује повратак на стање пре 1999. године, поделу Косова и Метохије или уједињење Косова и Метохије са било којом другом земљом или неким њеним делом, значи да нема мењања постојећих граница.
Слободан Самарџић
Члан Преговарачког тима Републике Србије о статусу Косова и Метохије Слободан Самарџић оценио је у изјави за агенцију ФоНет да саопштење Контакт групе не доноси никакве нове или изненађујуће елементе, али да представља подстицај за наставак директних разговора о будућем статусу Косова и Метохије.
Инсистирање на 2006. као години у којој би требало да се дође до коначног статуса просто није реално, зато што, по мом мишљењу, сва ова сложена питања траже време и један врло озбиљан преговарачки процес, рекао је Самарџић.
Он је нагласио да је важно да преговарачки процес започне, па ће се, корак по корак, "доћи до сагласног решења", али и додао да је за то потребно време.
Према његовом мишљењу, зато је исправно становиште руске дипломатије да не би требало одређивати тако строге рокове, иако треба рачунати са неким разумним временом да се дође до решења.
Самарџић је, подсећајући на то да се у саопштењу понављају ставови Контакт групе из новембра прошле године, истакао да је важно да је утврђено да је Резолуција 1244 СБ УН и даље основа и оквир за разговоре о будућем статусу Косова и Метохије и да се инсистира на остваривању стандарда и даљем току децентрализације.
Контакт група је чврсто остала на ставу који је формулисала у новембру и који је сада поновљен - да нема повратка на стање пре 1999. године, што ми прихватамо, рекао је он и додао да су став да нема повратка на стање од пре 1999. године неке чланице Контакт групе покушале интерпретирати у смислу да нема повратка Косова и Метохије у оквир Србије, али је најновијим саопштењем то демантовано.
Самарџић је нагласио да је преговарачка платформа Србије довољно широка, обухватна и садржински јасна - да се Косово и Метохија не намерава реинтегрисати у Србију на начин како је то било деведесетих година, већ се има "потпуно другачија идеја и концепција о будућем статусу Косова и Метохије унутар Србије".
Поред тога, нама иде у прилог то што Контакт група инсистира на томе да се са процесом децентрализације крене, указао је он и додао да је то процес који треба да се одвија без обзира на будући статус Косова и Метохије и о којем се мора озбиљно разговарати јер се преко тога могу решити многи тешки проблеми у покрајини и опстанак српске заједнице.
Разговори о децентрализацији биће тест албанске стране да озбиљно схвати овај проблем, сматра Самарџић и из закључака Контакт групе као повољан означава став који је "снажно афирмисан" - да Срби морају да се врате на Косово и Метохију и да могу да бирају где ће да се врате.
Коментаришући закључак да би решење статуса требало да буде прихватљиво за народ Косова и Метохије, Самарџић је упозорио на то да "народ" у покрајини чини више националних заједница и да зато треба консултовати мишљење легитимних представника свих заједница.
Народ Косова и Метохије је једна сложена мултиетничка структура и одлука не може да буде донета већинским приступом, већ на основу сагласности свих легитимних представника националних заједница. Ми ту категорију народ једино тако разумемо, објаснио је Самарџић.
Он сматра да ће, ипак, протећи још доста времена пре него што буде донета коначна одлука о статусу, али да, у свему томе, не сме бити наметања решења, "већ оно мора да буде производ процеса преговарања".
Састанку у Лондону присуствовали су специјални изасланик УН за преговоре о статусу Косова и Метохије Марти Ахтисари, високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Хавијер Солана, комесар ЕУ за проширење Оли Рен, генерални секретар НАТО-а Јап де Хоп Схефер и министри спољних послова шест земаља Контакт групе - САД, Русије, Немачке, Италије, Француске и Велике Британије.
Инсистирање на 2006. као години у којој би требало да се дође до коначног статуса просто није реално, зато што, по мом мишљењу, сва ова сложена питања траже време и један врло озбиљан преговарачки процес, рекао је Самарџић.
Он је нагласио да је важно да преговарачки процес започне, па ће се, корак по корак, "доћи до сагласног решења", али и додао да је за то потребно време.
Према његовом мишљењу, зато је исправно становиште руске дипломатије да не би требало одређивати тако строге рокове, иако треба рачунати са неким разумним временом да се дође до решења.
Самарџић је, подсећајући на то да се у саопштењу понављају ставови Контакт групе из новембра прошле године, истакао да је важно да је утврђено да је Резолуција 1244 СБ УН и даље основа и оквир за разговоре о будућем статусу Косова и Метохије и да се инсистира на остваривању стандарда и даљем току децентрализације.
Контакт група је чврсто остала на ставу који је формулисала у новембру и који је сада поновљен - да нема повратка на стање пре 1999. године, што ми прихватамо, рекао је он и додао да су став да нема повратка на стање од пре 1999. године неке чланице Контакт групе покушале интерпретирати у смислу да нема повратка Косова и Метохије у оквир Србије, али је најновијим саопштењем то демантовано.
Самарџић је нагласио да је преговарачка платформа Србије довољно широка, обухватна и садржински јасна - да се Косово и Метохија не намерава реинтегрисати у Србију на начин како је то било деведесетих година, већ се има "потпуно другачија идеја и концепција о будућем статусу Косова и Метохије унутар Србије".
Поред тога, нама иде у прилог то што Контакт група инсистира на томе да се са процесом децентрализације крене, указао је он и додао да је то процес који треба да се одвија без обзира на будући статус Косова и Метохије и о којем се мора озбиљно разговарати јер се преко тога могу решити многи тешки проблеми у покрајини и опстанак српске заједнице.
Разговори о децентрализацији биће тест албанске стране да озбиљно схвати овај проблем, сматра Самарџић и из закључака Контакт групе као повољан означава став који је "снажно афирмисан" - да Срби морају да се врате на Косово и Метохију и да могу да бирају где ће да се врате.
Коментаришући закључак да би решење статуса требало да буде прихватљиво за народ Косова и Метохије, Самарџић је упозорио на то да "народ" у покрајини чини више националних заједница и да зато треба консултовати мишљење легитимних представника свих заједница.
Народ Косова и Метохије је једна сложена мултиетничка структура и одлука не може да буде донета већинским приступом, већ на основу сагласности свих легитимних представника националних заједница. Ми ту категорију народ једино тако разумемо, објаснио је Самарџић.
Он сматра да ће, ипак, протећи још доста времена пре него што буде донета коначна одлука о статусу, али да, у свему томе, не сме бити наметања решења, "већ оно мора да буде производ процеса преговарања".
Састанку у Лондону присуствовали су специјални изасланик УН за преговоре о статусу Косова и Метохије Марти Ахтисари, високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Хавијер Солана, комесар ЕУ за проширење Оли Рен, генерални секретар НАТО-а Јап де Хоп Схефер и министри спољних послова шест земаља Контакт групе - САД, Русије, Немачке, Италије, Француске и Велике Британије.
-
Београд, 26. децембар 2024.У две српске институције у Косовској Митровици упала такозвана...
-
Београд, 24. децембар 2024.Подршка Канцеларије за Косово и Метохију за децу оболелу од...
-
Београд, 23. децембар 2024.Нови противправни потези Приштине
-
Београд, 20. децембар 2024.„Панорама – Јединство“ чувар културног идентитета српског...
-
Београд, 19. децембар 2024.Приштина поново крши споразуме о слободи кретања и званичним...
-
Београд/Брисел, 17. децембар 2024.Отклоњена последња препрека када је реч о примени Декларације о...
-
Београд/Париз, 16. децембар 2024.Зауставити уништавање и скрнављење српског културног блага на...
-
Београд, 13. децембар 2024.Приштина наставља са отимањем српске имовине на северу Космета
-
Београд, 13. децембар 2024.Осуда рушења хумки и скрнављења српског гробља у Гњилану
-
Београд, 7. децембар 2024.Утврдити одговорност за напад на канал Ибар-Лепенац