Шкодрић је у изјави за агенцију Танјуг истакла да несташице здравственог материјала у здравственим установама нема, а да је до тренутне несташице по апотекама дошло због злоупотреба.
Према њеним речима, проблем је био и увоз сировина из Кина, с обзиром на то да је највећи број репроматеријала управо из те земље.
Међутим, како је истакла, домаће компаније су врло брзо опоравиле своје погоне, купиле нове машине и део материјала су имале у својим магацинима, тако да већ данас производимо 100.000 маски и 100.000 комбинезона, а неких других ствари чак и више.
Она је указала на то да су домаће компаније успеле да произведу и мала паковања дезифицијенаса, што је веома важно за лекаре и сестре да им се налази у џепу и да сваког момента могу да користе.
Та испорука је кренула пре неки дан, a само је данас испоручено 100.000 таквих дезифицијенаса, навела је Шкодрић и подсетила на то да је Влада забранила извоз дезифицијенаса и заштитне опреме која се производи у Србији.
Директорка РФЗО је подвукла да је, због ситуација када један човек купи више од 1.000 маски, ограничена њихова продаја на по пет до 10 по особи и дезинфекционих средстава на по два велика паковања.
Такође, како је додала, потребно је водити рачуна и о стању залиха лекова, нарочито оних који су најпотребнији у оваквој ситуацији, наводећи да су количине лека тамифлу на залихама три пута веће од просечне месечне.
Фармацеутске компаније имају залихе на својим лагерима за поједине лекове два месеца минимум, а максимум је шест месеци, нагласила је она и пренела да је Кризни штаб замолио те компаније да контактирају своје централе и повуку количине које могу, водећи рачуна о року трајања како би имали на лагеру.
Према њеним речима, уколико дође до смањења количине лекова и уз то немогућности да се одређени лек набави, струка ће дефинисати који медикамент може уместо тог да се користи.
Шкодрић је напоменула да се тренутно завршава набавка стандардне заштитне опреме - маски, хируршких посебних епидемијских филтер маски, рукавица, каљача, визира, а набавља се и лична заштитна опрема, као и респиратори.
Она је, подсетивши на то да је од марта 2019. уведена централизована јавна набавка и директно плаћање, што значи да саме здравствене установе не спроводе набавке, већ Фонд у њихово име, објаснила да је предност такве набавке у томе што постоји преглед колико здравствене установе троше на дневном нивоу и колико је стање њихових залиха у сваком моменту.
Маске се прво распоређују по заштитним установама, где су заражени и прва група која је приоритет за заштиту, али биће распоређене и по апотекама, нагласила је Шкодрић и додала да количине нису још довољне, али да се настоји да се обезбеде у што већој мери.
Директорка РФЗО је предочила да се, без обзира на ситуацију изазвану коронавирусом, води рачуна и о лековима за хроничне пацијенте, при чему је посебна пажња усмерена на онколошке пацијенте.
Набавке које треба да буду обављене у априлу, мају, неће бити заустављене, а не искључује се ни могућност да се убрзају.