Аутор:
ФоНет
Лабус је на конференцији за новинаре на којој је говорио о прошлонедељној посети Бриселу објаснио да се политички услови односе на остварење пуне сарадње са Хашким трибуналом и истакао да је у ЕУ процењено да је технички део посла одлично урађен, али да се мора учинити напредак у сарадњи са Хагом.
Он је подсетио на то да ће 16. фебруара у Београд доћи председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо, који ће после тога поднети извештај Савету министара ЕУ који ће донети одлуку о наставку преговора у фебруару.
Према његовим речима, од када је ухапшен хрватски генерал Анте Готовина, све што је мање од хапшења сматра се недовољном сарадњом, што је отежавајућа околност за нас.
На испуњавању пуне сарадње требало би заједнички да раде институције Владе Србије и државне заједнице СЦГ, нагласио је Лабус и указао на то да је обновљена политичка одлучност Европске комисије да спроведе закључке из Солуна, према којима је будућост западног Балкана у ЕУ, као и да је само питање времена и политичких мера када ће то бити остварено.
Лабус је напоменуо да је са европским званичницима у Бриселу разговарао о мерама које би наша земља на путу ка ЕУ требало да спроведе у области економије, образовања, виза, регионалне сарадње и коришћења претприступних фондова.
Потпредседник Владе је истакао да је наша земља спремна да уђе у зону слободне трговине, али је пре тога потребно ефикасно применити билатералне споразуме у региону, а за побољшање трговине потребне су и практичне мере Европске комисије.
Према његовима речима, за пуне ефекте слободне трговине неопходно је и уклањање препрека за слободно кретање људи, а једна од практичних препрека за олакшавање визног режима јесте непостојање уговора о реадмисији са свим земљама ЕУ.
Лабус је навео да девет уговора чека на потпис у земљама ЕУ и додао да је у изради један заједнички уговор који би са нашом земљом потписала Унија.
Он је рекао да би у јуну требало да буде донета дефинитивна одлука о закључењу новог аранжмана с Међународним монетарним фондом и прецизирао да ће после референдума у Црној Гори бити одлучено да ли ће са ММФ-ом бити закључена нека врста "стенд бај" аранжмана с повлачењем или без повлачења, или ће постојати својеврсно "надгледање" од администрације ММФ-а.
Минимално морамо да имамо неку врсту "надгледања" од ММФ- а јер смо се једну и по квоту задужили, односно оно што смо се задужили прелази за половину наш капитал у ММФ-у и према правилима те институције, земља у тој ситуацији мора да има појачано "надгледање", рекао је Лабус.
Он је објаснио да би "надгледање" значило да на свака три или на сваких шест месеци долази група експерата ММФ-а са којима би се разговарало о спровођењу економске политике, при чему нема постављања услова, ни повлачења новца.
Према његовим речима, нешто тешњи ниво сарадње јесте "стенд бај" аранжман без повлачења девизних средстава, с обзиром на то да Србији тренутно нису потребна нова средства јер има више од шест милијарди долара девизних резерви.
Када је реч о смањеној испоруци гаса, Лабус је рекао да не зна разлог зашто се Србији и даље испоручује 8,6 милиона кубика гаса дневно, уместо десет милиона колико је договорено.
Према његовим речима, Влада Србије је од Гаспрома и писмено и усмено добила уверавања да су повећали испоруке на десет милиона кубика гаса.
Лабус је истакао да су већ у суботу предузете мере да се смањи потрошња гаса у топланама на Новом Београду и Нишу и ТЕ-ТО Нови Сад преласком на мазут и тиме уштеди милион кубика гаса дневно, али да нису сви реаговали одмах, већ тек јутрос, због чега притисак у гасоводу није много повећан.
Он је оценио да ће тренутна ситуација с овим енергентом убрзати припреме за изградњу подземног складишта гаса у Банатском Двору и изградњу гасовода до Румуније и Бугарске и додао да је приликом посете Бриселу са званичницима ЕУ разговарао и о овом питању.