Антић је данас присуствовао потписивању Уговора о изградњи 400 kV далековода од ТС Крагујевац 2 до ТС Краљево 3, између директорке компаније ЕМС АД Јелене Матејић и представника конзорцијума извођача радова Младена Жујковића.
Уговор је потписан у просторијама Електромреже Србије (ЕМС), уз поштовање свих прописаних мера заштите од коронавируса.
Министар је објаснио да је високонапонски далековод од Крагујевца до Краљева први инфраструктурни објекат након увођења ванредног стања у Србији, што довољно говори о изузетном значају овог пројекта у оквиру Трансбалканског коридора за пренос електричне енергије.
Овим уговором, како је указао, на најбољи начин показујемо да Србија мора да настави снажну развојну политику и поред тога што су сви капацитети и инструменти државе стављени у функцију борбе против епидемије COVID-19 и заштите живота грађана.
Према његовим речима, наша земља ће се снажно залагати за то да борба против епидемије остави што мање последица на економију и стопу привредног раста, због чега ће нам бити потребне инвестиције.
Антић је навео да је управо због тога овај пројекат значајан, узимајући у обзир да ће његова реализација почети за нешто мање од месец дана, уз доминантно учешће домаћих компанија.
Он је нагласио да ће изградња овог далековода значајно утицати на укупну енергетску стабилност региона, с обзиром на то да нас, преко Румуније, повезује са Источном Европом, а у наредним фазама и са Западном Европом.
Реч је о далеководу који представља део друге секције Трансбалканског коридора за пренос електричне енергије, пројекта од посебног националног и регионалног значаја, који ће омогућити сигурно и стабилно снабдевање електричном енергијом корисника на територији Србије и истовремено спојити тржишта Источне и Западне Европе.
Уз изградњу далековода, друга секција подразумева и подизање напонског нивоа ТС Краљево 3 на 400kV и опремање једног 400kV далеководног поља у ТС 400/110kV Крагујевац 2.
Дужина далековода који се гради је 60 километара, а укупна уговорена вредност радова и опреме износи 13,5 милиона евра. Радови би требало да почну за приближно 30 дана, уз уважавање свих мера и околности у вези са епидемијом коронавируса. Рок за завршетак радова је 610 дана.
Укупна инвестициона вредност друге секције, заједно са радовима на трафо-станицама у Крагујевцу и Краљеву, износи 29,6 милиона евра.
Финансирање се реализује средствима зајма у износу од 15 милиона евра, који је ЕМС-у одобрила Немачка развојна банка КfW (уз државну гаранцију), донацијом ЕУ у износу од 6,5 милиона евра, која ће ЕМС-у бити додељена кроз механизам ЕУ Инвестиционог оквира за Западни Балкан из Европског заједничког фонда за Западни Балкан (коју ће непосредно исплатити KfW), као и сопственим средствима ЕМС-а.
Матејић је поновила да је далековод који се гради од огромног значаја за стабилност напајања електричном енергијом у централној Србији, али је, као део Трансбалканског коридора, и од велике регионалне важности, јер ће бити битан део тог јединственог енергетског коридора у овом делу Европе.
Она је исказала захвалност члановима претходног пословодства компаније који су препознали значај и поставили темеље овог пројекта још 2014. године, као и нашим партнерима из Немачке развојне банке КfW.
Такође, директорка је пренела захвалност и Влади Србије и министарствима рударства и енергетике, финансија, грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, као и Министарству за европске интеграције.
Након завршетка друге секције Трансбалканског коридора, уследиће реализација треће секције, која обухвата изградњу двоструког ДВ 400 kV Бајина Башта–Обреновац (109 километара), подизање напонског нивоа ТС Бајина Башта на 400 kV и опремање два нова 400kV далеководна поља у ТС 400/220 kV Обреновац.
Затим је предвиђена и четврта секција која подразумева изградњу двоструког далековода 400 кV Бајина Башта–Вишеград–Пљевљa.