Поруке су упућене и надлежним комесарима: комесару за буџет и администрацију Јоханесу Хану, комесару за управљање кризама Јанезу Ленарчичу, комесару за суседску политику и проширење Оливеру Вархеију и комесару за међународна партнерства Јути Урпилаинен.
У писму указују на то да једино уз пуну солидарност и удруживањем напора и свих ресурса Европе – чланице, али и кандидати и потенцијални кандидати у непосредном суседству, могу изаћи на крај са једним од највећих изазова у њеној модерној историји.
У том смислу, Јоксимовић је изразила наду да ће Европска комисија одговорити конкретним мерама у циљу пружања додатне финансијске подршке и Србији и другима са Западног Балкана, како за борбу против пандемије, тако и за велики посао економско-социјалног опоравка од последица пандемије.
Посебно поздрављам и наглашавам њихов позив ЕК на потребу да мере које предузима ЕУ, посебно поступак одобравања извоза медицинске опреме из Европске уније, не смеју негативно да утичу на способност да се и наша и друге државе у преговорима успешно супроставе пандемији, истакла је она.
Председавајући Одбору позвали су Европску комисију да извести Европски парламент о додатним финансијским мерама које ће Европска комисија донети за помоћ трећим државама и у том смислу, пре свега, о мерама за јачање капацитета здравственог система ових држава и превазилажење друштвено-економских последица.
Подржавајући активности које Европска комисија предузима у циљу подршке овим државама из средстава ИПА, програма ЕУ и Механизма цивилне заштите ЕУ, председавајући ових одбора су подржали предлог да се Фонд солидарности ЕУ користи и у случају угрожавања општег јавног здравља.
Министарка је нагласила да је посебно значајно и то што су указали на потребу да финансирање оваквих мера треба да подразумева додатна средства, а не само преусмеравање већ постојећих средстава, чиме се могу успорити реформске и друге активности које се спроводе.