Кркобабић и Шкорић, као копредседници Националног тима за препород села Србије, истакли су да сви грађани који су сада стигли из иностранства могу своју будућност да остваре у сопственој или задружној мини-млекари или сточарској производњи, у воћњаку, винограду, пластенику, пчеларству, производњи лековитих биља, у етно или бањском туризму.
Уз примену високих технологија и савета домаћих стручњака са пољопривредних факултета и више научних института, чији су рад и резултати цењени у целом свету, грађани могу да производе здраву и укусну храну и да брендирају своје производе.
У томе могу да им помогну стручњаци, чланови Националног тима за препород села Србије, професор Зоран Кесеровић за област воћарства и виноградарства, професор Жарко Илин за област повртарства и пластеничке производње, професор Ратко Лазаревић за сточарство и други.
Досадашњи резултати пројекта обнове задругарства у Србији "500 задруга у 500 села" показали су да је интересовање за удруживање у великој мери порасло, да је за три године основано 700 нових задруга, што није забележено у историји Србије.
Поштујући основне принципе задругарства - самопомоћ и неутралност, задруге су у Србији показале висок степен економске стабилности, не прекидају рад, повећавају број коопераната, запошљавају нове раднике и извозе у земље Европске уније.
Истовремено, задругари су испољили и завидну количину хуманости, помажући старијим комшијама у обављању пролећне сетве и обезбеђивању основних животних намирница.
Детаљнија упутства о оснивању задруга могу се наћи на сајту Задружног савеза Србије и Здруженог савеза Војводине, наводи се у саопштењу Кабинета министра без портфеља задуженог за регионални развој и координацију рада јавних предузећа.