Владимир Илић на данашњој конференцији за новинаре
Илић је на конференцији за новинаре објаснио да су резиденти страна физичка лица која раде у домаћим или страним компанијама које имају огранак у Србији, као и наши грађани који раде у домаћим компанијама у иностранству, и додао да пореска стопа за годишњи порез на доходак грађана износи 10 одсто.
Он је прецизирао да пореску основицу чини опорезиви доходак, односно разлика између тог дохотка и личних одбитака, уз напомену да личне одбитке обвезника чини 40 одсто просечне зараде у Србији за 2005. годину, плус 15 одсто те зараде за сваког издржаваног члана домаћинства, што је 45.925 динара. Према његовим речима, укупни одбици не могу бити већи од 50 одсто од основице за опорезивање.
Илић је истакао да казне за неблаговремено подношење пореске пријаве износе од 5.000 до 50.000 динара и навео да су у 2005. години поднете 8.882 пријаве за годишњи порез на доходак грађана са пријављеном пореском основицом од 9.619.043.218 динара, а Пореска управа је донела 8.234 решења са утврђеном пореском основицом од укупно 8.704.914.950 динара.
Од лета ће бити примењена унакрсна процена порекла имовине грађана по стопи од 20 одсто, нагласио је директор Пореске управе и упозорио на то да ће у случају утаје пореза на имовину бити поднете кривичне пријаве, за шта је предвиђена и затворска казна.
Он је указао на постојање нелегалних прихода које поједини грађани не пријављују, као што су приходи "на црно", и најавио да ће Пореска управа посматрати прираст имовине обвезника у текућој години и упоредити га са декларисаним приходима.
Уколико се деси да је неко имао прираст имовине, на пример, од милион евра, а приходи су му били око 100.000 евра, очигледно је да је он остварио приход од 900.000 евра које није пријавио и то ће бити основица за опорезивање у унакрсној процени порекла имовине, објаснио је Илић.
Он је рекао да ће то бити замена за проверу порекла имовине и додао да Пореска управа има базу података о имовини грађана од 1. јануара 2003. године и сви они који су имали имовину већу од 20 милиона динара (тада око 300.000 евра) били су дужни да је пријаве.
Сви они који су то већ урадили неће имати проблема, али хоће они који то нису обавили, посебно када крене унакрсна процена порекла имовине грађана, упозорио је Илић.